Обележена годишњица пробоја Солунског фронта

Полагањем венаца крај Споменика палим Шумадинцима обележена је годишњица пробоја Солунског фронта.

У знак сећања на храбре, српске војнике који су пробојем Солунског фронта ослободили Србију, венце су положили припадници Војске Србије, чланови Удружења потомака ратника Србије од 1912. до 1920. године Војвода Радомир Путник и представници локалне самоуправе.

У знак сећања на једну од највећих победа српске војске у историји, пробоја Солунског фронта, крај Споменика палим Шумадинцима венце су положили представници локалне самоуправе, Војске Србије, чланови Удружења потомака ратника Србије од 1912. до 1920. године „Војвода Радомир Путник“.

Током Првог светског рата, Србија је изгубила више од милион становника, војника и цивила и то у борбама против знатно моћније силе.

Пробој Солунског фронта сматра се једном од највећих победа српске војске у историји, а овај датум има значај због жртава српских војника, за које знамо да нису биле узалудне.

Из године у годину Удружење потомака ратника Србије обележава значајне датуме и сећањем на важне догађаје, ратове и жртве које су ратови однели, чува српску историју.

Крагујевац је у Првом светском рату поднео велике људске жртве и претпео материјална разарања – изгубио је 15 одсто становништва.

Само на бојном пољу, како је забележено, пало је више од 400 официра, подофицира и војника из Крагујевца.

У Крагујевцу су поводом 15. септембра, дана када је пробијен Солунски фронт и новог државног празника Српске и Србије – Дана српског јединства, слободе и националне заставе, на главним градским саобраћајницама кроз ужи центар града и на згради Градске управе и Шумадијског управног округа постављене заставе.

Извештава новинарка РТК Зорица Савић Ранковић.

*Преузимање текста или дела текста дозвољено је само уз навођење извора. Фотографије, аудио и видео материјал, као и њихови делови (скриншот и сл.), уколико није другачије означено, су власништво ПД Радио телевизија Крагујевац доо и њихово преузимање је могуће само уз сагласност аутора.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *