Факултети о будућности задругарства

У Книћу је данас завршена прва научна конференција под називом „Савремено задругарство у Србији“.

Циљ дводневног научног скупа је, према речима организатора, био да се поспеши економски развој села, обнове задруге које су била запостављене у претходном периоду, али и обједини производња и продаја пољопривредних производа са економског, правног и агрономског аспекта.

Који су економски аспекти задругарства, како изгледа задружна ревизија у Србији, на који начин законодавство утиче на развој задругарства и коју су финансијски подстицаји задругарству у функцији развоја села и пољопривреде само су нека од питања која занимају пољопривреднике Шумадије.

„Тако да је ту економски врло битно да се „убризгају“, да не кажем неки други термин, одређена новчана средства.

Али оно што увек наглашавам, када држава даје мора да пропрати токове новца. Кључно је да то наменски буде. Да не иде на неке вашаре и све остало.

Да, можемо, али у сопственој режији и вашаре и саборе и остало, али ако је ово наменски „500 задруга у 500 села“, равномерни регионални развој, то мора наменски да се пропрати и да се конкретан пројекат види на делу, јер једино ћемо тако нешто успети на нивоу националне економије као целине, “ истакао је проф. др Предраг Веселиновић, декан Економског факултета у Крагујевцу.

О сложеним земљорадничким задругама, тенденцијама у развоју задружне регулативе и позитивно-правним прописима задружног законодавства у Србији говорили су на научном скупу професори Правног факултета Универзитета у Крагујевцу.

„Оно што је јако битно, што се види, да је српско друштво опет спознало да је пољопривреда једна, ипак, од примарних делатности за српску привреду.

Шта то значи? То значи са једне стране да ту приходну страну кроз извоз можемо да поспешимо и са друге стране да смањимо ту раходну страну и приходну страну посредно повећамо, „ рекао је проф. др Драган Вујисић, декан Правног факултета

На научној конференцији говорило се и о томе како удруживањем доћи до ефикасније пољопривреде и одрживог развоја руралних подручја, због чега је задругарство значајан фактор у обнови и развоју села, али и и како задругарство може бити модел економског оснаживања жена на селу.

Проф. др. Томо Милошевић, декан Агрономског факултета, појаснио је значај задругарства у садашњим околностима:

„Ми имамо такву ситуацију у Републици Србији, поготово у брдско-планинском подручју, да су нам имања уситњена, површине су мале, појединци не могу више да опстану јер је практично немогућа мисија да сами о себи воде рачуна са хектар или два производње и неоходна је прича везана за удруживање, без обзира како га ми звали.“

Прву научну конференцију под називом „Савремено задругарство у Србији“ организовала је општина Кнић у сарадњи са Економским, Правним и Агрономским факултетом Универзитета у Крагујевцу.

Према најавама, намера организатора је да овај научни скуп постане традиционалан.

Опширније у прилогу.

Извештава новинарка РТК Нина Бајић.

*Преузимање текста или дела текста дозвољено је само уз навођење извора. Фотографије, аудио и видео материјал, као и њихови делови (скриншот и сл.), уколико није другачије означено, су власништво ПД Радио телевизија Крагујевац доо и њихово преузимање је могуће само уз сагласност аутора.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *