Српска православна црква и верници традиционално празнују велики број светитеља током новембра и децембра.
Крсна слава незамислива је без великог броја гостију који посећују домаћинство које слави славу два, до три дана.
Ипак, ове године би, према препорукама, славу требало другачије обележити, уз примену заштитних мера и савете епидемиолога.
Из епархије Шумадијске апелују на грађане да се придржавају свих мера, како не би дошло до повећаног броја заражених корона вирусом.
Светим литургијама у црквама присуствују грађани који богомоље посећују у великом броју недељом и у време великих православних празника.
На дан крсне славе домаћини у цркву доносе славски колач.
Тада свештеници у храму, у присуству већег броја верника, режу славске колаче, заливају их вином и читају молитву за здравље и напредак домаћинстава која славе крсну славу.
Ове године околности за обележавање крсне славе су потпуно измењене због пандемије корона вирусом, а долазак у цркву подразумева да се верници придржавају свих мера, попут ношења маске и физичке удаљености између верника.
Славски ручак се, такође, организује другачије у односу на раније године.
Свето причешће се обавља у црквама и манастирима. Свештеници наводе да грађани који посећују свете храмове држе физичку удаљеност и у највећој мери избегавају контакте.
УНЕСКО је, као културно нематеријално добро, крсну славу сврстао у светску културну баштину, јер једино Срби на целом свету на јединствен начин обележавају славске обичаје који су вековима исти.
Корона вирус изменио је начин живота на целој планети, па и обележавање крсне славе која би ове године требало да буде обележена само у кругу породице.
Извештава новинарка РТК Катарина Мировић.