У галерији Народног музеја, отворена је изложба „Уситњавање“ – Прича о авану, коју потписују Етнографски музеј из Београда, Музеј науке и технике и Фармацеутски факултет Универзитета у Београду.
А у Амиџином конаку, пред крагујевачком публиком, поставка фотографија: руски уметници у црквама и манастирима Србије. Обе изложбе могу се погледати наредних месец дана.
Аван је један од најстаријих универзалних цивилизацијских предмета, који човечанство користи од настанка до данас, за уситњавање плодова природе, зачина, али и сребра и злата.
Најзначајнију улогу ипак је одиграо у развоју медицине и фармације.
Још је египатска цивилизација користила аване за израду лекова.
У средњем веку, неодвојиви су од алхемијских огледа као и свакодневног живота.
Аван је предмет који данас нема одговарајуће електричне машине, најчешће због запремина које се у њему уситњавају, како за потребе домаћинстава тако и за фармаколошке потребе.
У Крагујевцу, граду у коме је настала прва државна апотека 1836. године, поставка која прича о авану стиже захваљујући београдском Универзитету, Етнографском и Музеју науке и технике и фармације.
У здању Амиџиног конака још једна значајна поставка. Руски уметници у црквама и манастирима Србије присутни су вековима.
И не само у прошлости, о чему сведоче фотографије на пример: иконостаса Нове цркве у Крагујевцу, које је урадио чувени уметник Андреј Васиљевич Биценко, већ и мањих храмова широм земље.
Руска сакрална уметност и данас је присутна у Србији, а најбољи московски уметници увелико раде на мозаицима, који ће красити Храм Светог Саве.
После Новог Сада, Београда и Крушевца у Крагујевцу је поставка о специфичном уметничком стилу.
Поставке у галерији Народног музеја и Амиџином конаку отворене су наредних месец дана.
Извештава новинарка РТК Слађана Обрадовић Чукарић.