У Народној библиотеци „Вук Караџић“, отворена је изложба „Књажеско-србска књигопечатња у Крагујевцу 1833-1835“.
У оквиру програма обележавања 200. годишњице од проглашења Крагујевца за престоницу обновљене Србије – Гордана Вучковић и Татјана Јанковић, библиотекари Завичајног одељења и Одељења старе и ретке књиге припремиле су изложбу и каталог који говоре о раду прве српске штампарије чије су публикације основе фонда Народне библиотеке Србије и Народне библиотеке у Крагујевцу. Изложба је отворена до краја јуна.
У првој половини 19. века, Крагујевац је био седиште централних државних, судских, војних установа и колевка парламентаризма, образовних и културних институција. И не само њих.
Здравствених, финансијских, као и извориште новинарства и данашњег идаваштва. На то нас подсећају атуорке Гордана Вучковић и Татјана Јанковић, које су прикупиле сва доступна и сачувана издања настала и одштампана у Књажевско српској књигопечатњи.
Много напора је уложено да би се дошло до штампарије. 2. јуна 1831. године стигла је у Србију. Словоливци пристигли из Беча, дуго су радили и на изливању ћириличних слова.
Нејасно је било и њено власништво. Често је сматрана за личну имовину књаза, да би се ипак одредила као својина Књажевства Србије.
У неколико фаза мењало се и њено име. На крају постаје Државна штампарија. У њој су у почетку штампани прогласи, пасоши, правилници, да би издавачка продукција заживела 1835. године. Тридесет три наслова обогатило је српску културу и историју.
Изложени примерци књига, Новина србских, сретењског Устава, уредби, захвалница, календара прве су и градске и државне публикације.
Жеља Срба да имају своју, државну штампарију дуго је трајала, сам кнез Милош је више пута издвајао новац да би се купила и допремила штампарија у обновљену државу.
Није се одустајало, после неколико покушаја и три века, Срби су добили државну штампарију купљену у Русији народним новцем.
Поседовање штампарије је важан атрибут самосталности земље. У њој се штампају не само књиге, већ и админстративни државни, затим лични документи грађана. Најважније новац.
Изложена издања које чува Завичајно одељење Народне библиотеке Вук Караџић могла би да буду у још бољем стању, када би Крагујевац поседовао лабораторију у којој се вредности од немерљивог националног значаја одржавју специјалним хемијским методама.
За сада две лабораторије за овакве намене поседују само Нови Сад и Београд. Иако су у неколико наврата представници Града покушавали да обезбеде лабораторију, јер Крагујевац и има одштампане вредности које треба заштити од заборава, времена и влаге, држава до сада није имала слуха за овакав захтев.
Испоствља се да се у ери дигитализације Србије за заштиту националних вредности хода споро и напорно као у време када се Србија пре два века довијала да купи штампарију.
Извештава новинарка РТК Слађана Обрадовић Чукарић.