Свечана академија поводом Сретења – Дана државности Републике Србије под називом „и Устав… и конштитуција“ одржана је у здању Старе скупштине у Крагујевцу.
После говора градоначелника Радомира Николића уследила је беседа Игора Мировића, председника Покрајинске владе Војводине.
У уметничком делу програма изведен је игроказ према мотивима две драме: „Контумац“ Ђорђа Милосављевића и „Милош Велики“ Маше Стокић у режији и адаптацији Саше Пилиповића.
Сретењској академији присуствовали су представници министарстава, амбасада, академске заједнице, правосуђа, локалне самоуправе, посланици, одборници, директори Установа културе и епархије шумадијске.
Све што данас имамо, све вредности које гајимо, слободу, правду, једнакост, љубав према Србији, све је уобличено, извајано баш на овом месту. Срочено је баш у Крагујевцу у Устав и постало темељ државности Србије, поручио је градоначелник Радомир Николић у обраћању на Сретењској академији и додао да тешко да би ишта могло да буде створено без родољуба из данашње Војводине.
Неимарима државности дошли су у помоћ Димитрије Давидовић, творац Сретењског устава, Јоаким Вујић творац Књажевско сербског театра, Павле Илић, први апотекар из Великог Бечкерека и Атанасије Николић први ректор Лицеја, и многи други родољуби које бисмо данас поносно назвали Србима Војвођанима, реко је Радомир Николић.
И Карађорђе и Милош су неодвојиви од обновљене Србије. Вожд је повео процес ослобађања земље од турског ропства и власти који ће трајати 70 година, када је Србија добила коначну самосталност на Берлинском конгресу 1878. године.
Сретењски Устав није само означио почетак уставне историје Србије већ је био и својеврсна декларација о слободи, истакао је у беседи Игор Мировић први човек Војвођанксе владе.
Уставност и државност у 19. и у 20. веку стицале су многе европске земље које су настајале у бурним политичким временима и тиме прошле истоветну судбину попут нашег народа.
Сретењски устав одликују начела која се први пут помињу не само на Балкану, већ и у Европи на којима почивају и данашње државе.Поделе власти: на законодавну, извршну и судску.
Устав је ограничио апсолутизам Милоша Обреновића, донео права и слободе грађана. Порези су могли да се повећају само ако се народ сагласи. И два века касније, Србија је поново пред новим Уставом.
Стварање обновљене државе пратило је и рађање просвете,правосуђа, државне администрације, здравства, индустрије и културе.
Крагујевац је извориште свега. Крагујевачке Установе културе заслужују промену статуса од националног значаја, оценила је помоћница министра за кулутуру и информисање Славица Трифуновић.
Свечаној академији присуствовале су бројне званице – представници привредног, културног и политичког живота града и државе.
У уметничком делу програма, глумци Књажевско-српског театра извели су игроказ док је хор Лицеум обогатио музички део програма.