Српска православна црква и њени верници славе Божић према Јулијанском календару три дана, почевши од 7. јануара, дана рођења Исуса Христа.
Сматра се најрадоснијим празником и прате га бројни обичаји у зависности од крајева у којима живе Срби у земљи и свету.
Многи обреди су се временом изгубили, неки су прилагођени савременим условима живота, али је универзална порука остала иста: најважније је присуство литургији, као и да празник Христовог рођења верници проведу у миру, слози, праштању, заједништву.
Иначе, у Србији је Божић од 2001. године државни празник.
Божић је празник вере, љубави, и радости који најпре најављују поноћна црквена звона, света литургија, а потом кроз окупљања у породици и храмовима подсећа на основне вредности које повезују људе.
Симбол је мира, наде и позива на разумевање и доброту.
Божић, 7. јануар, почиње дочекивањем положајника, одласком у цркву на службу и причест, као и првим мрсним доручком. Први дан Божића је дан радости рађања и обнављања живота.
Код Срба постоје бројни обичаји везани за Божић, али се верници током три празнична дана поздрављају свуда исто: Христос се роди! Ваистину се роди!
Једно од великих и даље присутних питања је: како савремени човек који живи у потрошачком друштву препуном материјалних диктата да остане на путу хришћанских порука и вере ?
Поред Српске православне цркве, Божић 7. јануара прослављају Руска православна црква, Јерусалимска патријаршија, Света Гора, старокалендарци у Грчкој и египатски Копти, који као свој богослужбени поштују јулијански календар.
Поводом најрадоснијег хришћанског празника – Рођења Христовог у свим православним храмовима одржане су Свете литургије уз причешће верника. Уз благослов његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског Јована у Храму свете тројице одржано је традиционално ломљење чеснице. Златник у чесници пронашла је Лена Радовановић, док је сребрњак извукла Снежана Ристић.
Традиционално, после свете божићне литургије у храму Свете тројице, свештенство Старе цркве и Град Крагујевац организовали су ломљење чеснице. Освештан, уз заједничку молитву, обредни хлеб и обичај радује вернике који су чесницу ломили јавно, као и оне који су то урадили у својим кућама. Предање каже ко пронађе новчић у божићној чесници имаће среће током целе године.
Чесница заузима посебно место у традицији, ломи се за доручак, када се породица окупља и празник проводи у духу љубави и захвалности. Јавно ломљење обредног хлеба симболизује заједништво, а како назив потиче од речи која означава део или удео, указује се на симболику дељења.
Као и сваке године, дародавци за божићну чесницу били су угледни шумадијски привредници и појединци.