Реформа јавне управе један је од темеља приступања Србије ЕУ – уколико управа није професионална, предвидива и одговорна, реформе у било ком сектору остају недовршене.
То је једна од порука која се могла чути у Европској кући, на конференцији посвећеној резултатима реформе, али и питању колико реформа јавне управе утицала на промену свакодневног живота грађана и начина пословања привреде.
За Европску унију реформа јавне управе један је од темеља процеса приступања, за Министарство државне управе и локалне самоуправе она је пут који води уштеди времена и новца грађанима и привреди.
„Ова реформа није остала на нивоу прописа и институционалних промена – она је директно променила свакодневни живот грађана и начин пословања привреде. Данас имамо 2,5 милиона е-грађана, односно половину пунолетног становништва Србије који користе Портал еУправа, са укупно 340 електронских услуга.До данас је отворено 79 јединствених управних места широм Србије, чиме смо принцип ‘један шалтер – више услуга’ приближили грађанима у локалним заједницама. У том контексту, један од наших приоритета у наредном периоду биће даље ширење концепта јединствених управних места, укључујући и развој мобилних ЈУМ-ова“, навела је министарка државне управе и локалне самоуправе Снежана Пауновић.
На конференцији под називом „Промена која траје, резултат који остајеˮ наглашен је значај подршке ЕУ која је до сада, процењено је, кроз различите пројекте, пружила подршку у износу од 265 милиона евра.
„За Европску унију, реформа јавне управе није техничко и споредно питање. Она представља један од самих темеља процеса приступања ЕУ. Зато се реформе у области владавине права и јавне управе прве отварају и зато условљавају напредак у свим осталим кластерима. Свака јавна политика Европске уније, свака директива и свака уредба, ма колико добро биле осмишљене, заживе или се покажу неуспешним управо кроз јавну управу. Ако управа није професионална, предвидива и одговорна, реформе у било ком сектору остају недовршене. Ниједна држава не може ефикасно да управља јавним инвестицијама или пружа услуге грађанима без оспособљене јавне управе. Реформа јавне управе никада није заиста завршена: друштва се развијају, технологија напредује, а очекивања грађана стално расту. Европска унија је од самог почетка посвећен и поуздан партнер у овом процесу и наставиће да подржава реформу јавне управе у Србијиˮ – објаснила је заменица шефа Делегације Европске уније у Србији, Пламена Халачева.
У оквиру конференције представљени су и резултати истраживања јавног мњења о информисаности грађана о реформи јавне управе, чији је наручилац пројекат ЕУ за реформу јавне управе. Вођа пројекта, Јухани Лемик, каже да резултати указују на напредак у коришћењу дигиталних услуга, као и да је искуство грађана у контакту са јавном управом „претежно позитивноˮ.
„Половина грађана је макар донекле упозната са реформом јавне управе, при чему је дигитализација највидљивији резултат реформе. Свест о подршци ЕУ остаје ограничена, иако је ЕУ препозната као главни донатор. Једна област у којој би Влада (Србије) могла да учини више јесте подршка грађанима који још не користе дигиталне услуге, како би се олакшао прелазак у дигитални свет. Грађани који не користе е-управу као главне разлоге наводе недостатак навике, сложеност коришћења и неповерењеˮ, додао је Јухани Лемик, вођа пројекта ЕУ4ПАР.
Радни део конференције обухватио је дискусију представника институција Владе Србије, Делегације Европске уније у Србији, привреде, медија и цивилног друштва. Догађај, који је организован у Европској кући, пратила је и изложба посвећена резултатима реформе јавне управе у Србији, која ће бити отворена до краја јануара.