Поводом Светског дана шума, који се обележава 21. марта, Завод за заштиту природе издао је саопштење у коме се наводи да Србија тренутно има око 30 одсто површина под шумом, а националном Стратегијом пошумљавања је предвиђено да тај проценат буде повећан на око 42 одсто до 2050. године.
Шумско газдинство Крагујевац је у прошлој години на 15 хектара засадило око 37.000 садница, а ове планира да на 27 хектара посади око 55.000 садница.
Циљ је очување биосфере, јер је у плану пошумљавање деградираних или површина за које постоји опасност од деградације.
Успешност пошумљавања зависи од садног материјала који захтева посебну негу.
Крагујевчанин Светислав Симић, инжењер шумарства у пензији, више од деценије у свом подруму гаји саднице, као што су Панчићева оморика, зимзелена магнолија, и друго украсно дрвеће.
Успешност пошумљавања зависи од садног материјала који захтева посебну негу, наглашава овај инжењер шумарства у пензији који је своју љубав према биљкама претворио у хоби.
Стрпљиво и постепено научио је све о биљкама и, како каже, реализовао је своју визију накод одласка у пензију.
Иначе, према подацима Завода за заштиту природе Србије, у статусу нетакнутих шумских екосистема је заштићено више од 30 строгих резервата природе, а површна шума под заштитом ускоро ће бити знатно повећана проглашењем за заштићена подручја паркова природе “Кучај Бељаница” и “Мојстирско – драшке планине” на територији општине Тутин.
Извештава новинарка РТК Зорица Савић Ранковић.