Легенда српског глумишта Љуба Тадић је од гимназијских дана у Крагујевцу, па све до самог краја у Београду 2005. године, страховито волео глуму.
Напустио нас је на данашњи дан 2005. године у трагичном инциденту у згради у којој је живео.
Са великим распоном улога, од Шекспировог „Краља Лира“, преко великог броја ТВ драма до улога у партизанским филмова, показао је раскошан таленат и изградио име које се изговара с поштовањем у глумачким круговима.
Као неко ко га је познавао, и са огромним сопственим глумачким искуством, Раде Шербеџија за њега слободно тврди да је био најбољи глумац на свету.
У опширним текстовима, велики број интернет портала данас је посветио пажњу великану, који се као 15-годишњи дечак учланио у тада тек основано Крагујевачко позориште у којем је за 5 година играо у око четрдесет представа.
Остварио је мноштво награђених улога у каријери дугој преко пола века.
Носилац је Седмојулске награде, највише награде која се додељивала у бившој Југославији.
Новембра 1980. добио је „Добричин прстен“, као највишу глумачку награду за животно дело.
Добио је Златну арену 6 пута: 1956, 1964, 1968, 1975
Године 1985. је добио Статуету Јоаким Вујић коју Књажевско-српски театар додељује сваке године, на Сретење, 15. фебруара.
Августа 1996. добио је Награду „Павле Вуисић“, која се додељује глумцу за животно дело.
Године 2004. припала му је награда Фондације „Браћа Карић“
Foto: Љуба Тадић као Сава Ковачевић у филму „Сутјеска“, фото Стеван Крагујевић, лиценца: CC BY 4.0