Већ 23 године чланови академске и шире друштвене заједнице у Крагујевцу настоје да дају одговор на питање како институције утичу на наш привредни и економски развој, указујући на значај нивоа развијености институција и институционалног амбијента за креирање економског система и мера економске политике.
Овогодишњи научни скуп „Институционалне промене као детерминанта привредног развоја Републике Србије“, је окупио 38 аутора из региона који су представили чак 20 реферата.
Сесија форума на крагујевачком Економском факултету има традицију дужу од две деценије.
Поред едукативног карактера, овај научни скуп је и прилика да се академској заједници представе трендови у српској економији, који су позитивни од 2015. године.
По актуелности теме, реч је о јединственом научном скупу у региону и првом по значају у Србији, након Бизнис форума на Копаонику.
Окупља еминентне учеснике и даје шансу младима. Један је од најмасовнијих скупова у последњих десет година.
Србија тежи ка модерним европским интеграцијама и настоји да прати и укључи се у актуелне светске трендове.
То подразумева и несметан проток знања и искустава, са посебним акцентом на ИТ и дигитализацију.
На стручном панелу било је речи и о реформским процесима српске привреде. Изазови су и даље незапосленост, јавни дуг и буџетски дефицит.
Подржано је обуздавање инфлације која је сада једноцифрена, пораст просечне плате и просечне пензије, као и одређени помаци када је у питању бруто домаћи производ.
Учесници скупа наглашавају да се без фундаменталне измене институционалне структуре не може очекивати ефикасна алкоација ресурса, економски и друштвени напредак.
Научни скуп су организовали Економски факултет у Крагујевцу и Савез економиста Србије.
Извештава новинар РТК Нина Бајић.
