У дигиталној ери, књиговезачки занат је архаичан посао који одумире. Крагујевачка Народна библиотека , једна је од малобројних у земљи која чува своју књиговезницу. Још је занимљивији податак да похабане књиге повезује и коричи жена- Милка Пантовић, која је вештину стекла од старије колегинице.
Још увек су свежа сећања на време када је Милка Пантовић, почела да ојачава књиге и враћа им најважнији ослонац- корице. Све се ради ручно. После опремања књиге и усађивања у нове корице, ту је стега, која их спаја претходно залепљене. Електрични нож једини је алат модерног доба. Остали прибор који се користи идентичан је оном са којим су радили књиговесци из прошлог и претпрошлог века.
Књиговезачки занат је завршни део графичке производње, који обухвата производњу књижног блока и корица као и њихово повезивање у готов графички производ, какав је књига, часопис, брошура, календар, роковник и слично. Уколико крагујевачки чланиви библиотеке наиђу на примерак позајмљене књиге у коме међу пожутелим страницама изненади нова, копирана, значи, да је Милка интервенисала и то издање остало без стране.
Књиговезачки занат често се приближава уметности. Књиговесци не увезују само нова издања, већ њихов посао укључује и ојачавање повеза старих књига, рестаураторске радове, рестаурацију књига са кожним повезом, ручно увезивање старих књига, израду ексклузивних публикација,
Књиговезачки занат у Србији постојао је још у средњем веку. Њиме су се бавили многи монаси, међу којима је било и црквених великодостојника, о чему сведоче бројни сачувани повези, као и остављени записи повезивача. Међутим, почетком 19. века стара српска књиговезачка манастирска уметност постепено се угасила. Сви каснији књиговесци занат су морали да уче углавном у Бечу, Пешти и другим европским градовима. У српским крајевима преко Саве и Дунава први грађански књиговесци појавили су се у другој половини 18. века и њихова појава везује се за развој новијег српског штампарства.
Крагујевачки библиотекари без Милке Пантовић не би могли да саставе књиге, корице, побркане странице.
Љубитељи књижевности опуштеније читају књиге које неко пре њих читао. Дешава се и да случајно оштете разлитану књигу. Милка има важну поруку за све генерације чланова библиотеке.
Данас спретно, педантно и прилично лагано Милка Пантовић опоравља књиге. На полицама похабане стрпљиво чекају као испред ординације свој ред на нови читалачки живот који им обезбеђује једина књиговезница у овом делу Србије.
Аутор Слађана Обрадовић Чукарић.