У Заводу за хитну медицинску помоћ кажу да осцилације у времену последњих дана утичу на здравље људи, па се број оних који су тражили хитну медицинску помоћ драстично повећао. Дневно добијају и по 40 позива.
Временске прилике условиле су тегобе нарочито код неуролошких болесника.
Због наглог отопљења, па наглог захлађења, на опрезу би требало да буду они са болестима крвних судова, срца и плућа.
Нагле промене времена не пријају пацијентима са кардиолошким и пулмолошким проблемима.
Пад атмосферског притиска изазива смањење количине кисеоника у организму, а то доводи до мањка у срчаном мишићу и мозгу.
Када захладни, највише позива упућују срчани болесници са болом у грудима, јер они реагују на хладно и ветровито време, што може да изазове ангину пекторис.
У Заводу за хитну медицинску помоћ кажу да се због нагле промене времена повећао обим посла, па сада дневно добијају и преко 40 позива.
Астматичар, осети и реагује од три до 48 сати пре него што уследи нагла промена температуре.
Због тога је неопходно пратити биопрогнозу. Тако ће се, уз адекватан савет лекара, са што мање тегоба, организам прилагодити на промене времена.
Временске промене физиолошки су стрес на који организам покушава да се прилагоди, а тело здраве и болесне особе различито регују.
У оваквим ситуацијама лекари саветују да се ограниче физичке активности, не претерује са храном, а уколико је неопходно и коригује терапија.
Извештава новинарка РТК Зорица Савић Ранковић.