Уз подршку Министарства културе Републике Србије и града Крагујевца, Спомен парк „Крагујевачки октобар“ објавио је монографију „Предраг Пеђа Милосављевић“ аутора Здравка Вучинића.
Публикацију о знаменитом српском сликару, дипломати, драмском писцу и академику, рођеном у селу Лужнице 1908. године, приредили су Ненад Ристовић, Катарина Бабић и Маријана Станковић из крагујевачких установа културе. Монографија ће бити доступна у Градској галерији „Мостови Балкана“.
Капитално издавачко дело, монографија „Предраг Пеђа Милосављевић“ говори о животу и делу знаменитог сликара, изузетној личности и особеној стваралачкој појави 20 века. Образован и успешан на многим пољима, имао је несвакидашњу уметничку путању којом се разликовао од других ликовних стваралаца.
Рођен у шумадијском селу Лужнице, у учитељској породици, сплетом ратних околности, гимназију похађа у Скопљу и Београду. На Правном факултету дипломирао је 1933.године. Паралелно са студијама похађао је сликарску школу Јована Бијелића. Први пут излаже 1929. године на Другој јесењој изложби београдских уметника, и од тада редовно учествује на изложбама југословенских уметника у земљи и иностранству. Радио је у дипломатској служби, као и Комитету за културу и уметност Владе СФРЈ за међународну размену. За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 1972.године, а редовног 1976. Учесник је преко 200 колективних изложби. Остварио је на десетине самосталних поставки у земљи и иностранству. Прву у Лондону 1943.године. Добитник је престижних награда за ликовно стваралаштво, од којих се издвајају: Гран при на светској изложби у Паризу, награда УЛУС-а, Октобарска награда града Београда. Публикацијом симболично град Крагујевац одужује се Пеђи Милосављевићу.
Још увек су свежа сећања на свестраног уметника Пеђу Милосављевића. Немерљивим доприносом задужио је српску уметност.
Миљеник публике.Радови Пеђе Милосављевића заступљени су у приватним колекцијама широм бивше Југославије, али и ван земље. Многим делима је тешко ући у траг. Милосављевић је био сликар посебних одлика.
Скоро сваки град у коме се нашао, Милосављевић је насликао.
Југословенска и српска ликовна сцена средином 20 века билe су веома динамичне, утицајне. Милосављевић у наш културни миље преноси стваралачку енергију, која је у то време у равни са европским трендовима, авангардом, уметничким токовима.
Поред ликовне уметности, Пеђа Милосављевић бавио се књижевношћу и новинарством. Објавио је преко 200 есеја, мноштво приказа, каталога са изложби у земљи и иностранству, као и чланке о уметницима. Аутор је неколико драмских дела. Умро је у Београду 1987. године. Једна улица у Београду понела је име Предрага Пеђе Милосављевића.
Аутор емисије Слађана Обрадовић Чукарић.