За православне хришћанске вернике почео је Великогоспојински пост.
Један је од најстрожијих, али и најкраћих.
Траје до 28. августа када се обележава сећање на смрт Богородице и дан када се узнела на небо.
Уведен је у част и према примеру Пресвете Богородице, Мајке Божије, која је време пред крај живота провела у сталном посту и молитви.
Црква данас обележава и Изношење часног крста, а празник је значајан јер је 1990. године враћен Крст на трг у центру Крагујевца.
Током наредне две седмице, верници који се одлуче да посте, треба да поштују вредности овог духовног чина, да се уздржавају од лоших мисли, речи, дела, мрсне хране.
Током Великогоспојинског поста једе се храна припремљена на води, осим у дане викенда када су дозвољени уље и вино, и на празник Преображење када се може јести и риба.
Великогоспојински пост се први пут спомиње у списима Теодора Студита, 826. године.
Коначно је утврђен на Цариградском сабору 1166.године.
Хришћанске празнике током лета, карактерише то што су повезани и сједињени са природом.
Тако је и почетак Госпојинског поста повезан са босиљком, ароматичном биљком која се користи у кулинарству, медицини, религији.
Народни обичај је да се током овог поста праве уља од босиљка, или се суши.
Босиљак је природни антибиотик, штити срце и крвне судове, снажан је антиоксиданс, помаже у јачању имунитета.
Легенда каже да је Богородица од свих врста цвећа највише волела босиљак.
Извештава новинар РТК Слађана Обрадовић Чукарић.