Крагујевац, безобзирним стрељањем хиљада житеља, завијен у црно

Одлука окупатора да уследи стрељање, одмазда, у Крагујевцу донета је после напада устаника 16. октобра на путу Крагујевац – Горњи Милановац, између села Бара и Љуљака, када је немачка колона дочекана у заседи. Била је то заједничка акција партизана, односно тада Народноослободилачких партизанских одреда (касније НОВЈ), и четника, припадника Југословенске војске у отаџбини, у којој је погинуло 10 немачких војника, а 26 је рањено.

Према драконској одредби Франца Бемеа, тада главнокомандујућег немачког генерала у окупираној Србији, донетој 10. октобра, прописано је стрељање 100 Срба за једног убијеног, а 50 за сваког рањеног Немца.

Наредбу да се спроведе одмазда у Крагујевцу непосредно је издао мајор Ото Деш, тада заповедник 749. пука, са средиштем у Краљеву.

Израчунато је притом да ће се, по наредби генерала Бемеа, с циљем одмазде стрељати 2.300 особа.

Из Краљева налог је прослеђен мајору Паулу Кенигу у Крагујевац.

Ото фон Бишофсхаузен, крајскомандант, инсистирао је тада да су околна села, како се изразио, легла бандита, те да би одмазде, хапшења и стрељања, требало започети у њима.

Сам Крагујевац Бишофсхаузен је описао као углавном мирну средину.

Одмазде су тако започеле у оближњим селима, као 19. октобра у Маршићу, Илићеву, Грошници, а настављене масовним стрељањем у Крагујевцу 21. октобра, а делом и претходног дана. 

Није у потпуности разјашњено колико је људи тада ухапшено.

Процењује се да је приведено између пет и шест хиљада грађана, што је чињено сасвим неселективно.

Хапшени су мушкарци старости између 16 и 60 година, мада је међу приведенима било и других, а колико се зна, отпора приликом привођења није било.

Хапшења и узимање талаца тада нису били ретки, али је мало ко претпостављало да ће уследити масовно стрељање.

Приведени су потом сабијени у топовске шупе које је претходно користио артиљеријски пук „Танаско Рајић“ југословенске војске.

Било је притом селекције приведених, издвојени су, односно замењени поједини грађани.

Убијено је, колико се зна, 2.796 српских цивила, међу њима 412 у оближњим селима, остали у Крагујевцу.

Поред бројних других, Немци су тада привели и одвели на стрељање чак и ђаке виших разреда гимназије, од петог до осмог разреда.

Извршиоци стрељања били су припадници Вермахта, дакле регуларних немачких трупа.

Били су то Први батаљон 724. пешадијског пука и Трећег батаљон 749. пешадијског пука.

Трагедија Крагујевца, када је тај град безобзирним стрељањем хиљада житеља завијен у црно, пренеразила је целу Србију, што је довело и до преиспитивања на тему смисла устаника у таквим околностима.

Одлука о изградњи Спомен парка донета је 1953. године када је први пут и приређена службена комеморација.

Спомен парк који је дуго потом дограђиван обухвата простор укупне површине 352 хектара.

На тлу комплекса налази се 30 масовних гробница.

Српска православна црква канонизовала је невине страдалнике, прогласивши их за новомученике крагујевачке.

Године 2012. Влада Србије донела је одлуку да се дан масакра у Крагујевцу надаље обележава као државни празник – Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату.