Крагујевачки уметник, Зоран Игњатовић, и Амер Бакшић, уметник из Сарајева, данас професор на Академији ликовних уметности, коју су заједно завршили пре 35 година, отворили су јуче у Галерији АЛУ своју заједничку изложбу.
Сам назив „Изложба двојице другова из класе на АЛУˮ јасно указује на најважније – вишедеценијско дружење двојице уметника, од самих почетака студија, преко тешких минулих времена, све до данас.
Овај свој мали јубилеј – 35 година сарадње и активног учешћа на ликовној сцени, два уметника обележавају приказом дигиталних радова и пројекцијама.
Данашњи студенти Академије ликовних уметности у Сарајеву, али и сви други, моћи ће да погледају Бакшићеве серије: У покрету,Entrance/Exit II, и Игра са свјетлом, али и Игњатовићева два краткометражна филма „Свако има право на своје парче небаˮ (2022) и „Не обичне ствариˮ (2025).
Амер Бакшић се већ читав низ година бави анимацијом, видео радовима и фотографијом. Рад у тамној комори под црвеним светлом, у игри светлости и сенке, те увођење покрета као примарног елемента, посебно га испуњава.
Самодостатност и сугестивност добијених радова, одлучно су га усмерили не ка даљем развијању и превођењу у медиј слике, цртежа или графике, већ ка задржавању нативног медија дигиталне фотографије, које су овде и изложене.
Крагујевачки сликар, Зоран Игњатовић, свој први филм „Свако има право на своје парче неба”, посветио свима који су на путу креативности и у потрази за истином и слободом. Филм говори о слободи физичког и духовног кретања или истраживања.
Динамику и узбуђење истраживања свог унутрашњег, као и околног простора, додатно наглашава оригинална музика композиторке Светлане Мараш.
Својим најновијим овогодишњим филмом „Не обичне ствари” Игњатовић нас подсећа да постоји нешто суштинско што смо занемарили, чуда која смо превидели, светлост и боје које нисмо приметили.
Овај филм позива на разгртање буке којом смо непрекидно окружени и поновно ослушкивање ветра, језера, звука тишине из које све извире.
Уметник нас у овом филму фантастичних слика обичних ствари, без музике или речи, позива да изађемо из свакодневног аутоматског понашања и запитамо се шта је и где је стварност.
Сам Игњатовић сматра да је реалност само једна од многих могућности постојања, а да смо ми сами њени креатори.
Изложбу је отворио проф. мр Данијел Премец, продекан за наставу на АЛУ.