Културна манифестација „Ђурини дани“ обухватила је све градове широм Србије, и то оне у којима је српски сликар, песник, учитељ и родољуб Ђура Јакшић, живео и стварао.
У Крагујевцу је живео од 1863. до 1865.године док је предавао цртање у крагујевачкој гимназији. Дводневни програм одржан је у Галерији „Ђура Јакшић“ која је и изграђена на темељима куће у којој је становао током свог боравка у Крагујевцу.
У историјско музичко поетском приказу „Ђура у Крагујевцу“ учествовали су писац Миодраг Јакшић, Маја Станковић историчарка уметности, хроничар Липарских сабора Мирољуб Павловић, писац Владимир Ђорђевић, глумац Душко Јовић и музичар Јован Пантић.
Програм је осмишљен као подсећање на уметника, једног од водћих сликара српске епохе романтизма.
Ђура Јакшић био је и песник, приповедач, драмски писац, учитељ и професор цртања.
Током службовања у Крагујевцу, Ђура Јакшић написао је песму „ Отац и син“ насликао портрет директора тадашње мушке гимназије, а потом у Сабанти, где је радио и као учитељ настаје и његова најлепша песма „ На Липару“.
Ђура Јакшић, највећи лиричар српског романтизма и један од најдаровитијих и најзначајнијих српских сликара 19. Века.
Као и сви велики романтичарски песници, и Јакшић је бунтовна и страсна природа, необуздане и плаховите маште и надахнућа, незадовољан животом, сав у чежњи за узвишеним и недокучивим.
Сликао је истроријске догађаје, владаре, српске јунаке, знамените личности, а његова слика „ Девојка у плавом“ заштитни је знак Народног музеја у Београду и један од најлепших примера портрета у српском сликарству.
Друге вечери манифестације „Ђура у Крагујевцу“ наступио је Мића Јакшић уз састав Ориендо.
Извели су песме великана српске поезије и музичке хитове са наших простора у тематском програму под називом „Имам времена још само да те волим“.
Ђура Јакшић је био изузетно наклоњен династији Обреновића, чак је забележено да је и написао велики број говора.
Плаховите природе , тешко је живео. Импулсиван, често се замерао и властима и наручиоцима портрета.
Али, Ђура је померао и границе. Не само друштвене, већ и уметничке.
Кажу и да би без Ђуре Јакшића модерна као правац у Србији много каснила.
Живео је у оскудици. Често у сукобу са властима, губио је службу, мучио се током целог живота.
Смрт га је затекла на месту коректора Државне штампарије.
Почива на Новом гробљу у Београду, а на надгробној плочи исписане су речи: „У свету, брале нема љубави“.