Циклус породичних празника који је почео Детињцима, а наставио се Материцама, симбилично се завршава данас када се славе Оци.
На тај начин се деца, мајке и очеви повезују у јединствену целину.
Овај дан има посебно место у народној традицији, јер је посвећен улози оца и значају породице као темеља заједнице.
Као и код претходних празника, деца на овај дан симболично „везују“ очеве, а они се потом „одрешују“ поклонима.
То су најчешће слаткиши, суво воће или ситни дарови, у складу са обичајима и могућностима породице.
Празник протиче у весељу и заједничком окупљању, уз посну трпезу, јер пада у време Божићног поста.
Посебно се поштује у сеоским срединама, где се наглашава улога оца као стуба породице и његова одговорност према дому и потомству.
Понегде је обичај да се обиђу гробови преминулих очева и предака, запале свеће и ода поштовање онима који су претходили садашњим генерацијама.