Православни верници ће данас по јулијанском календару прославити Божић, успомену на дан рођења Исуса Христа, као један од најзначајнијих и најрадоснијих хришћанских празника.
Верници се на Божић традиционално поздрављају са „Мир Божји, Христос се роди – Ваистину се роди“.
У Храму Светог Саве прослава Божића почела је служењем поноћне литургије.
Најрадоснији хришћански празник 7. јануара, поред Српске православне цркве, прослављају Руска православна црква, Јерусалимска патријаршија, Света Гора, старокалендарци у Грчкој и египатски Копти, који поштују јулијански календар.
Код Срба се Божић и празници повезани са њим прослављају најсвечаније и обилују нашим лепим обичајима, који време од неколико недеља око Божића чине најлепшим и најсвечанијим периодом у целој календарској години.
Божић је празник рађања новог живота, празник деце и детињства, родитељства – очинства и материнства, који је код Срба украшен најлепшим верским обичајима и обредима, који се своде на то да се умоли Бога да сачува и увећа породицу и имање домаћина.
То је изражено у народној здравици и молитви о Божићу: „Дај, Боже, здравља и весеља у овом дому, нека нам се рађају здрава дечица, нека нам рађа жито и лозица, нека нам се увећава имовина у пољу, у тору и обору!“
Божић, заједно са Васкрсом, представља један од највећих хришћанских празника и празнује се као успомена на дан рођења Господа Исуса Христа, Сина Божијег.
Такође, Божић означава тренутак када се Бог јавља у телу као човек, што је један од централних догађаја хришћанске вере, јер Бог постаје човек да би човека вратио Богу.
Христово рођење означава почетак дела спасења човечанства од греха и смрти, које ће се испунити Његовим страдањем и Васкрсењем.
Рођење Христа, такође, симболизује долазак светлости у свет који је био у тами греха и зато се у богослужењима Божић назива и „празником светлости“.
Христос се рађа у пећини, у сиромаштву, показујући да су смирење и љубав основне хришћанске врлине.
СПЦ слави Божић три дана. Други дан Божића је Сабор Пресвете Богородице, у знак захвалности што је родила Спаситеља, док се трећег дана слави Свети Стефан.
Божић је увек мрсни дан, којем је претходио четрдесетодневни божићни пост, који представља прочишћење духа и тела.
На Божић ујутро, пре свитања, звоне сва звона на православним храмовима и објављује се долазак Божића и божићног славља.
У храмовима се чита посланица архијера Српске православне цркве.
Патријарх српски Порфирије, са архијеремија СПЦ, честитао је Божић верни цима и поручио у посланици да је то празник мира када треба да превазиђемо поделе и пружимо руку једни другима.
„У светлост и живот у миру и слози, надахнути надумном радошћу Божића и Христовим миром, позивамо све, да превазиђемо поделе, да загрлимо једни друге, да пружимо руку једни другима, да разумемо да смо, једном речју, неопходни једни другима. Јер, хришћанска вера нас не учи да у времену кризе чекамо боља времена него да сами постанемо живи знаци будућег Царства Божјег – људи који већ сада живе другачије, који не лече страх страхом нити мржњу мржњом“, истакао је Порфирије.
У Србији је на свечаној божићној трпези најважнија је чесница, погача у коју се ставља златни или сребрни новчић, а она се за ручком ломи искључиво рукама.
Ко у свом парчету пронађе новчић, према веровању, имаће среће у наредној години.
Обичај је да се на трпези нађе и божићна печеница. Укућани положајника, првог госта на Божић, дарују поклонима.
„А кад се наврши вријеме, посла Бог Сина својега јединороднога“ да спасе род људски, пише у јеванђељу. И кад се испуни девет месеци од благовести, коју јави архангел Гаврил Марији у Назарету, говорећи: „Радуј се, благодатна… ево зачећеш и родићеш сина, и надени му име Исус“.
Христос је, према јеванђељу, рођен тачно у поноћ, када се најсјајнија звезда зауставила изнад пећине код Витлејема.
„У исто време, над земљом израелском појави се велика сјајна звезда која беше необична стога што се није кретала од истока ка западу већ се кретала према југу, а не беше на висини као све звезде већ у висини птичјег лета“, пише у јеванђељу.
Богоридица Марија је, у пећини у Витлејему, повила у сламу малог Исуса и поклонила му се као Богу.
„Звезду су 40 дана пратила тројица мудраца, Гашпар, Балтазар и Мелхиор. Стигавши у Јерусалим, у витлејемској пећини, над којом се зауставила звезда, поклонили су се детету као цару над царевима и даривали га златом, а потом тамјаном као Бога и смирном као првосвештеника и учитеља“.
Цар Ирод је, у страху за свој престо, наредио да се у Витлејему побију сва мушка деца до две године, надајући се да ће међу њима бити и новорођени Исус.
Тада је убијено, према јеванђељу, 14.000 деце, али је света породица пребегла у Мисир у Египту, где је живела до Иродове смрти.
У порти Саборне цркве Христовог Рођења, у Витлејему, налази се пећина-параклис где се чувају мошти 14.000 „витлејемских младенаца које крвожедни цар Ирод поби не би ли међу њима убио и Богомладенца Христа”.
Иначе, датум обележавања Божића се први пут помиње као празник 336. у једном римском календару. До 16. века сви хришћани су Божић славили истог дана, а након 1582. и прихватања Грегоријанског календара од Ватикана, појављују се разлике.
Првих векова и православне и протестантске земље су се држале старог календара, што се касније поступно мењало.
У Србији је Божић од јула 2001. године и државни празник.