Међународни празник рада, 1. мај обележава се у знак сећања на протесте радника у Чикагу 1886. године и борбу радника широм света за осмочасовно радно време, праведне услове рада и достојанство сваког човека.
У бившој Југославији то је био један од најважнијих државних празника, који су пратиле параде, заставе, организовани излети.
У свим градовима је организован музичко– сценски програм уз обавезан, традиционални ватромет.
Времешни Крагујевчани сећају се некадашњих првомајских прослава.
У некадашњој заједничкој држави првомајске ватре палиле су се у раним сатима уз организован раднички уранак, револуционарне песме, размене идеја, планова радних акција.
Међународни празник рада обележавао се уз масовно учешће свих грађана.
Значајан број њих учествовао је у сценском програму, остали су се сливали у центар града и поздрављали учеснике првомајских парада.
Неколико нерадних дана протицало је уз непрестана подсећања са малих екрана на права радника, социјалну једнакост и просперитет.
У послератном периоду Први мај је био један од омиљених празника, да би се, распадом Југославије, од прославе задржали само излет и роштиљ.
Крагујевчани се сећају некадашњих празновања.
Прва првомајска прослава у Србији организована је 1895. године у селу Дубона крај Младеновца.
Млади су је организовали скоро тајно уз дружење, црвене каранфиле, печену јагњетину.
Од тих прослава када се сањало о бољим условима рада, преко пет деценија неприкосновених права радника, до данашњих сурових корпоративних правила када радници преуморни ишчекују 1. мај да би провели драгоцено време са породицом, дели нас више од 130 година.
У будућности се радницима најављује помоћ вештачке интелигенције, а да ли ће човек на празнична првомајска путовања или на роштиљ и излетишта, одлучиће зараде.
Извештава новинар РТК Слађана Обрадовић Чукарић.