Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић изјавила је данас да су преговори са мађарском компанијом МОЛ око Нафтне индустрије Србије сложени, али да је циљ постизање компромиса и да захтеви Србије остају непромењени.
„Наши захтеви су јасни и остају непромењени. Тежимо и увећању нашег удела у НИС-у за пет одсто, што значи већи утицај на стратешке одлуке и могућност блокирања одлука које нису у државном интересу“, рекла је она отварајући Београдски енергетски форум.
Ђедовић Хандановић је нагласила и да време цури, али да Србија остаје посвећена проналаску дугорочног решења и све ће урадити као и до сада да заштити интересе земље, грађана и привреде, као и да обезбеди сигурност снабдевања нашег тржишта.
Подсетила је и да Гаспром Њефт и МОЛ Гроуп имају још 11 дана да америчком ОФАЦ-у доставе документацију о купопродајним уговорима.
Ђедовић Хандановић је додала и да се Србија суочила са санкцијама Нафтној индустрији Србије, за које како је нагласила, земља није крива, али највише трпи.
Она је подсетила да крајем прошле године 100 дана у Србију није ушла сирова нафта, а ни рафинерија у Панчеву није радила исти период, али да се то није осетило и показало се да смо стабилни и отпорнији од многих земаља.
„Нико то није осетио у свакодневном животу у Србији. То је резултат одговорне политике и довољних резерви које смо скоро удвостручили од 2022. године“, рекла је министарка.
Према њеним речима, Србија ће наставити да улаже у нафтни, гасни и електроенергетски сектор, уз паралелан развој обновљивих извора енергије и разматрање нуклеарне енергије као опције за будућност.
Она је рекла да дан не може да почне без ударних вести из енергетике, тако да је овај дводневни скуп одлична прилика да се разговара о важним темама из енергетског сектора које покрећу свакодневно функционисање и грађана и привреде, али и о резултатима, плановима и регионалној сарадњи.
Говорећи о нуклеарној енергији, Ђедовић Хандановић је оценила и да је Србија исправила историјску грешку омогућавањем разматрања нуклеарне енергије и уласком у прву фазу развоја нуклеарног програма.
„Ако Словенци, Бугари, Румуни и Мађари могу да имају нуклеарне електране, зашто не бисмо и ми размотрили ту опцију“, рекла је она.
Према њеним речима, тренутно се раде анализе и студије према препорукама Међународне агенције за атомску енергију, а наредне године Србија би требало да има преглед стања потребан за доношење одлуке о локацији и технологији будуће нуклеарне електране.
Министарка је истакла и да су безбедност и информисање јавности кључни изазови у процесу развоја нуклеарног програма и додала да ће држава наставити са анализама законодавног оквира, локација и јачањем преносног система.
Ђедовић Хандановић је рекла и да Електропривреда Србије четврту годину послује профитабилно и да је Србија у претходне две године добила 426 нових мегавата производних капацитета.
„Укупни инсталисани капацитети из обновљивих извора енергије повећани су са 420 мегавата пре четири године на 1.200 мегавата данас“, рекла је она и додала да је то повећање од готово три пута.
Истакла је да Србија спроводи енергетску транзицију уз очување стабилности система и сигурности снабдевања, као и да је степен имплементације политика у области ОИЕ према извештају Секретаријата Енергетске заједнице достигао око 80 одсто.
Говорећи о декарбонизацији и механизму прекограничног опорезивања угљеника Европске уније, министарка је рекла да Србија мора опрезно да управља тим процесом како би заштитила конкурентност привреде и стабилност енергетског система.
Како је навела, Србија је почела примену закона о порезу на емисије гасова са ефектом стаклене баште, уз почетну цену од четири евра по тони угљен-диоксида.
Ђедовић Хандановић је подсетила и да је планом „Србија 2030-2035“ предвиђено око 14,4 милијарде евра улагања у енергетски сектор, од чега ће највећи део бити усмерен у нове производне капацитете, преносну мрежу и гасну инфраструктуру.
Прецизирала је и да је окосница развоја изградња реверзибилне хидроелектране Бистрица, док ће додатну сигурност обезбедити нове гасне електране у Нишу и Новом Саду.
Министарка је навела и да су планиране и две нове гасне интерконекције са Северном Македонијом и Румунијом, као и улагања од око 1,2 милијарде евра у гасну инфраструктуру.
„Тиме ће се Србија позиционирати као транзитна земља и гасно чвориште у југоисточној Европи“, рекла је Ђедовић Хандановић.
Она је поручила и да Србија мора да гради више енергетских капацитета и да се снажније регионално повезује.
„Енергетска безбедност једнака је националној безбедности и наш посао је да је одржавамо на највишем могућем нивоу“, закључила је министарка.
Београдски енергетски форум 2026. одржава се 11. и 12. маја у хотелу Хајат и ова главна конференција у области енергетике у Југоисточној Европи окупила је око преко 500 стручњака из више од 30 земаља укључујући министре енергетике из региона, представнике међународних организација, инвеститоре и водеће компаније из енергетског сектора са циљем дефинисања праваца енергетске сигурности у изазовним геополитичким околностима.
Организатор Четвртог по реду БЕФ, манифестације која представља централно место окупљања доносилаца одлука који наводе путању енергетске политике Југоисточне Европе до 2030. године.
Учесници форума су министри енергетике Северне Македоније, Црне Горе, Босне и Херцеговине, Републике Српске, као и заменик министра енергетике Азербејџана.
Током два дана биће одржано неколико панел дискусија, кеyноте обраћања и презентације, а теме о којима ће се говоприти су енергеска безбедност, стабилности снабдевања и убрзање енергетске транзиције.