Министар здравља Златибор Лончар изјавио је данас у Скупштини Србије да ће се усвајањем законских решења у вези људских ћелија и ткива, као и о пресађивању људских органа, направити важан корак ка повећању броја потенцијалних донора, али и ка спасавању људских живота што је, како је истакао, највиши циљ сваког здравственог система.
„Уверен сам да ће предложена решења, заснована на принципима добровољности, транспарентности и поштовања достојанства сваког појединца, добити вашу подршку, јер представљају значајан искорак у унапређењу здравствене заштите грађана Србије“, рекао је Лончар обраћајући се посланицима у парламенту током образлагања закона у име Владе Србије.
Лончар је казао да питања која су садржана у предлозима измена и допуна Закона о људским ћелијама и ткивима, као и изменама и допунама Закона о пресађивању људских органа, нису само стручна или процедурална, већ суштински друштвена, јер се непосредно тичу квалитета живота грађана.
Истакао је и да предлози нису резултат једностраног промишљања, већ плод детаљних анализа, консултација и сагледавања бројних аспеката који утичу на њихову примену и ефекте.
„Циљ нам је јасан: да обезбедимо одржив, праведан и транспарентан оквир који ће допринети даљем напретку програма трансплантације у нашој земљи“, казао је Лончар.
Како је додао, сва предложена решења имају јасан и недвосмислен циљ, а то је успостављање правно сигурног, транспарентног и етички заснованог система донорства органа и ткива у Србији.
„Увођењем могућности да сваки грађанин за живота изрази своју вољу, било кроз изјаву о даривању или изјаву о противљењу, у потпуности се јача принцип аутономије личности и поштовања индивидуалног избора.
Истовремено, формирање два јасно разграничена регистра: регистра лица која желе да дају органе и ткива и регистра лица која то не желе, доприноси већој правној извесности, али и ефикаснијем функционисању здравственог система у изузетно осетљивим ситуацијама“, казао је Лончар.
Додао је да такво решење смањује могућност недоумица, омогућава брзу и поуздану проверу изјављене воље и у значајној мери олакшава поступање здравствених установа.
Лончар је нагласио да се предложеним законским изменама прецизно уређује однос између за живота изражене воље појединца и улоге чланова породице.
„У случајевима када воља није изражена, закон јасно дефинише круг лица који могу дати сагласност, чиме се обезбеђује праведан и транспарентан поступак.
Додатно, увођење могућности да у одсуству породице одлуку донесе етички одбор Здравствене установе, представља значајан механизам заштите јавног интереса и медицинске етике“, казао је.
Лончар је навео и да се предложеним решењима уређују осетљива питања која се односе на посебне категорије лица, као и на стране држављане, чиме се систем додатно усклађује са савременим медицинским стандардима и међународном праксом.
Указао је да прецизно дефинисање улоге координатора и начина комуникације са породицама преминулих лица доприноси већем поверењу грађана у систем, што је један од кључних предуслова за његово успешно функционисање.
„Сведоци смо да је потреба за трансплантацијом органа у сталном порасту, док је број доступних донорских органа и даље недовољан да одговори на потребе свих пацијената“, казао је Лончар.
