У сарадњи са Врховним касационим судом и Основним судом у Крагујевцу од јуна ове године редовно се одржавају Тематска отворена врата. Она представљају отворени форум за дискусију са грађанима о начину рада њиховог суда.
„Отворена врата правосуђа“ организована су са циљем да представници правосуђа грађанима директно одговоре на главни изазов српског правосуђа.
Да ли суђења дуго трају? У другом делу трибине, грађани су могли кроз дијалог са судијама да реше бројне недоумице и дилеме које имају као потенцијални учесници у судском поступку.
Анализом о дужини трајања суђења у Србији коју је урадио Врховни Касациони суд, пре неколико година процеси пред Основним судовима трајали су 450 дана, да би сада тај рок био смањен, односно суђења у првом степену трају у просеку 250 дана, изјавио је председник Основног суда у Крагујевцу Зоран Илић и негирао да суђења трају дуго.
Илић је појаснио да нека суђења дуго трају из објективних и субјективних разлога а један од основних разлога који доводи у питање дужину судског процеса у Крагујевцу је недостатак простора.
Увођењем приватних јавних извршитеља тај проблем је само делимично решен.
Пре шест година пред Основним судом у Крагујевцу чекало је 72 хиљаде извршних предмета.
Захваљујући извршитељима тај број је 10 пута мањи. Изменама које ће уследити од јануара очекује се још већи број предмета који ће прећи у надлежност јавних извршитеља што ће још више растеретити рад првостепеног суда у Крагујевцу.
Организација рада и нови простор који се гради за све правосудне органе на нивоу Крагујевца – Палата правде, требало би за две године систем функционисања правосуђа доведу до ефиксаног нивоа.
Због чега се највише грађани суде?
Закон је јасно прописао дужину трајања судских процеса и када се један предмет сматра старим.
Законом о праничном поступку прописана је обавеза суда да одреди временски рок за окончање одређеног предмета и да тај оквир поштује.
Непоштовање рокова доводи до примене Закона о заштити суђења у разумном року и права грађана да остваре одређене бенфиције по основу примене тог закона и то прво кроз усвајање приговора, који касније доводи до поступка за накнаду штете уколико је оцењен као основан.
Сваки грађанин који се нађе у улози странке пред судом, желео би да се процес заврши што брже и наравно у његову корист.
Али реалност је сасвим другачија, односно ако се инсистира на пребрзо решеном спору исход је најчешће неквалитетна одлука која, како се касније покаже није у интересу странке.
Испоставља се да је стара изрека „правда је спора али достижна“ актуелна и у савремено доба.
Извештава новинарка РТК Слађана Обрадовић Чукарић.