Пандемија корона вируса утицала је да Клинички центар током 2020. године кроз отворене конкурсе потпуно подмлади кадар.
У својој историји, ова здравствена установа никада није запослила више медицинара, али и особља које ради на пратећим или административним пословима.
Поред тога, улагања државе у Клинички центар била су непрекидна током 2020, која је затамнила свет, па и струку белих мантила.
Уколико се садашњи тренд опадања броја ковид пацијената настави, у 2021. могла би да буду настављена улагања, односно потпуна реконструкција крагујевачког Клиничког центра.
Држава је током 2020. године улагала у крагујевачки Клинички центар.
Редовни састанци свих директора ковид болница са ресорним министром резултирали су новим принципом рада, који подразумева да се у сваком тренутку зна шта је у некој болници неопходно и где се преусмерава помоћ или опрема.
У проширење кисеоничних капацитета у Крагујевцу Министарство здравља уложило је 12 милиона динара.
Следе нове инвестиције у 2021. години.
Новина предвиђена реконструкцијом је и да Ургентни центар постане универзитетска поликлиника.
Ипак, најзначајније улагање је било у најважнији ресурс – људе.
Највеће кадровско појачање у историји Клиничког центра Крагујевац потврђено је запошљавањем 250 медицинара од пролећа.
Клинички центар у Крагујевцу један је од болничких комплекса који је високо професионално одговорио пандемији корона вируса, а то су током претходне године утврдили лекарски тимови Италије, Русије и Кине који су оцењивали рад овдашњих лекара.
Образац рада из ове здравствене установе пренет је и на друге опште болнице , јер су крагујевачки здравствени радници најпре у свом граду успоставили контролу, а потом и пружајући помоћ у другим регионима успешно довели медицински систем у ред.
Кључ успостављања здравствене контроле је интегрисани систем.
У њему су крагујевачки Дом здравља, Институт за јавно здравље, Завод за хитну медицинску помоћ, а уведен је и Завод за збрињавање одраслих „Мале пчелице“.
Извештава новинар РТК Слађана Обрадовић Чукарић.