Пре тачно 100 година донет је Видовдански устав, који је усвојила Уставотворна скупштина Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
Век касније, правни теоретичари истичу да је то био један од устава који је прокламовао низ демократских начела за једну монархистичку државу у то време, а данас је остао као понос интелектуалне баштине.
Правни факултет у Крагујевцу и Универзитет организоваће, поводом стогодишњице доношења Видовданског устава, Међуанродну научну конференцију од 17. до 19. септембра.
Видовдански устав је дефинисао државу као уставну, парламентарну и наследну монархију, састављену од Срба, Хрвата и Словенаца са службеним језиком српско-хрватским и словеначким.
Краљу су дата широка овлашћења, али законодавну власт је ипак делио са једнодомном Народном скупштином.
Међутим, у пракси није функционисало како је написано.
Парламент је биуо изложен опструкцијама, судство разједињено, устав је симболично делио судбину политички и национално растрзане земље.
Краљевина Срба Хрвата и Словенаца Видовданским уставом је била подељена на 33 области, а оне даље на округе, срезове и општине које су имале локалну самоуправу.
Правни факултет у Крагујевцу и Универзитет организоваће, поводом стогодишњице доношења Видовданског устава, Међуанродну научну конференцију од 17. до 19. септембра, која ће окупити истакнуте правнике са подручја некадашње заједничке државе.
Пристигли су реферати професора који се у свом научно-истраживачком раду баве уставно-правним питањима, као и радови професора права који су се посебно бавили темом Видовданског устава или првог устава југословенске државе.
Извештава новинар РТК Слађана Обрадовић Чукарић.