Српска православна црква данас слави Светог Георгија, једног од девет великомученика и првих страдалника за хришћанску веру.
Ђурђевдан је једна од најчешћих слава код Срба.
Према предању, овај светитељ је заштитник слабих, немоћних и оних који су угрожени на било који начин.
Посвећени су му многи манастири, међу којима је најпознатији манастир Ђурђеви Ступови.
Свети Георгије је поштован као заштитник многих држава и градова у Европи.
Прослављају га Грци, Руси, Бугари, Срби, Енглези, Французи, Немци, Италијани, и други народи. Приказ Светог Георгија који убија аждају, симбол паганства, заснован је на популарној легенди хришћанске митологије – Георгије и Аждаја.
Ђурђевдан је у српском народу празник са највише обичаја.
Према веровању, на данашњи дан се срећу зима и пролеће.
Обичај је да се на овај дан плету венчићи од лековитих трава који се бацају у текућу воду.
Верује се да венчић укућанима доноси здравље, а пољу берићет.
Секу се врбе и онда се оне стављају на куће, а деца углавном долазе увече и скидају те венчиће.
Венац украден са девојчине куће симболише то да онај који га украде једног дана може да постане њен будући муж.
Ако је на Ђурђевдан ведро време, биће плодна година, каже старо веровање, а ако пада киша, предстоји сушно лето.
Према народним песмама, на Ђурђевдан су се састајали и хајдуци, па је тако Ђурђевдан хајдучки састанак.
Ђурђевдан је празник сточара, па су се обичаји најдуже задржали у планинским крајевима.
Српска православна црква га слави два пута годишње.