Спаљивање стрњике – еколошки и безбедносни проблем

Паљење стрњике, односно жетвених остатака, у Србији је строго забрањено и квалификовано као кривично дело, али је и поред тога годишње се евидентира неколико хиљада пожара на отвореном простору у којима горе ниско растиње, шуме, воћњаци и ливаде.

Будући да спаљивање стрњике има дуготрајне штетне последице на земљиште и животну средину и претња је за општу и безбедност у саобраћају, Министарство за заштиту животне средине, у сарадњи са партнерима, и ове године реализује кампању „Не пали стрњику“, како би указало на негативне последице тог поступка, али и утицало на подизање свести људи.

Паљење стрњике је давнашња агротехничка мера којој пољопривредници прибегавају како би избегли непотребне трошкове, али уместо уштеда изазивају велику опасност.

Зато надлежни апелују на грађане да одговорно поступају са жетвеним остацима и да их не пале на отвореном простору, јер неконтролисани пожари могу да доведу до озбиљних последица.

Паљење стрњике, такође, угрожава биљни и животињски свет и наноси велику штету земљишту.

У овој кампањи, Министарство унутрашњих послова, кроз Сектор за ванредне ситуације, учествује већ две године, а подаци од почетка године указују да су превентивне активности изузетно важне.

Само на Златибору је ове године изгорело око 200 хектара шуме и ниског растиња, а у току претходних осам година у целој Србији регистровано око 90.000 пожара на отвореном.

Због тога из „Србијашума“ упозоравају да су шумски екосистеми угрожени дуготрајним сушним периодима, али и климатским и људским фактором.

Промотивне активности кампање „Не пали стрњику“ биће одржане у седам градова Србије, а са пољопривредницима ће разговарати и представници пољопривредних стручних служби који треба да им укажу на штетне последице спаљивања стрњике.

Извештава новинарка РТК Бојана Крстић.

*Преузимање текста или дела текста дозвољено је само уз навођење извора. Фотографије, аудио и видео материјал, као и њихови делови (скриншот и сл.), уколико није другачије означено, су власништво ПД Радио телевизија Крагујевац доо и њихово преузимање је могуће само уз сагласност аутора.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *