Аутномни транспорт и аутономна возила су будућност и све аутомобилске индустрије у свету, уколико желе да се развијају и напредују морају се томе прилагодити, јединствени су у ставу познаваоци те област у Србији.
Саговорници Танјуга сматрају и да аутономна возила могу доста утицати на повећање безбедност на путевима и тиме сачувати људске животе, међутим истичу да покретање аутономне вожње, односно вожње без возача захтева не само технолошку спремност, већ и одговарајућу правну регулативу.
Како каже директор Центра за електрична и хибридна возила који је основан у партнерству са Машинским факултетом Милош Петровић, Србија је теохнолошки спремана за употребу аутономних возила, али нам недостаје правна регулатива и прописи за ту вожњу.
Он наводи за Танјуг да су саобраћајни прописи који постоје код нас рађени са претпоставком да ће човек увек управљати возилом и да сада та правила треба прилагодити ситуацији где возилом управља вештачка интелигенција.
“Ми имамо прилично уређен систем када је реч о технолошком развоју, али у неком деловима заостајемо.
У највећим случајевима аутомна возила су електрична, али ми за њих немамо сређену инфраструктуру”, казао је Петровић.
Према његовим речима, државе у свету имају различите погледе када су у питању аутономна возила, тачније поједине државе подржавају и развијају аутономну вожњу и законодавство, док друге праве намерно замке да код њих она не дође.
Директор Сектора за стратешке анализе Привредне коморе Србије Бојан Станић казао је Танјугу да иако се аутономни аутомобили већ користе у свету, аутономна вожња није ипак толико заживела.
“То су углавном пилот пројекти и сигурно ће протећи још неко време док то не буде омасовљено, али чињеница је да је то будућност којој се треба прилагођавати”, казао је он.
Према његовом мишљењу, на већој примени аутономних возила се спорије ради из простог разлога што се мора прилагодити технологија возила без возача, са безбедношћу која је кључна у саобраћају.
“Замислите како је изгледао аутомобил пре 30 година, а замислите како ће изгледати за 20 година, сигурно ће бити аутоматизован и доста зависити од машина.
Ви сада имате аутомобиле које сами коче у кривини или када се примакнете банкини. Све то доприноси безбедности”, казао је Станић.
Он је нагласио да је питање безбедности у саобраћају посебно за Србију кључно, јер имамо висок ниво броја саобраћајних несрећа са смртним исходом.
“То је недопустиво и то треба решавати не само аутономним аутомобилима који ће се у будућности сигурно возити, него и свешћу самих возача и безбедносним системима да се одређене непримерене радње у вожњи не могу толерисати”, нагласио је саговорник Танјуга.
Он је додао и да би била већа примена ових аутомобила уопштено, потребно је да се развија образовна сфера и да јачају универзитети.
Станић се осврнуо и на најаву премијерке Србије Ане Брнабић да ће сектор информационо комуникационих технологија (ИКТ) бити један од мотора развоја Србије наводећи да ту постоје две ствари, односно оно што се примењује у оквиру услужних делатности и оно што је у оквиру прерађивачке индустрије, конкретно аутоиндустрије.
“Обе те картегорије су приоритети у нашим стратешким документима које је усвојила Влада Србије.
Кад погледате овај услужни део они стварају велику компаративну предност која се касније реализује у виду већег суфицита који остварујемо у размени услуга што је значајно и за побољшање позиције текућег рачуна платног биланса”, казао је он.
Са друге стране, како је додао Станић, када се говори о ИТ у оквиру металске, аутоиндустрије онда је то нешто што је потребно унапредити како би Србија и по том основу стварала додату вредност која ће касније користит да се смањи хронично висок дефицит спољне трговине и да то буде извор раста привреде у неком дугом року.
Он је подсетио и да је учешче ИКТ сектора у бруто додатној вредности Србије на нивоу од 6,6 одсто, док је примарна пољопривредна производња, по чему смо познати и конкурентни 7,3 одсто.
Премијерка Ана Брнабић изјавила је почетком августа да је сектор ИКТ један од мотора развоја Србије и да ће се током припрема за ЕXПО 2027. држава фокусирати на пет области, а то су аутономни аутомобили, односно возила без возача, затим БИО4 кампус, улагање у научно-технолошке паркове, наставак улагања у Крагујевац и развој вештачке интелигенције.
Она је тада навела да је у Србији издата и прва дозволу за возило без возача степена три, која значи да је возач на месту возача, али да не управља командама аутомобила.
Премијерка је казала и да се Србија придружила пионирима међу европским државама, као што су Немачка и Уједињено Краљевство, где компаније аутономна возила тестирају на улицама.
“Србија постаје једна од првих европских земаља која тестира решења аутономног транспорта, заједно са САД и Израелом и стоји као лидер у развоју вештачке интелигенције у региону”, казала је Брнабићева.