Поводом навода изречених на протесту „Србија против насиља“ огласила се и Биљана Илић Стошић, начелница Шумадијског управног округа:
„У дану у ком нација уједињена у болу, тузи и неверици још увек на вечни починак испраћа своје анђеле, док се њих неколико сасвим невиних уз надљудске напоре лекара и даље боре за живот, неки људи који себе сматрају опозицијом организују некакав протестни скуп с намером да сасвим огољено инструментализују несрећу на Врачару и околини Младеновца, трагедију од које је цела нација готово, па занемела.
Сматрају, ваљда да је то политика, легитимна. И да ће наићи на подршку и одобравање већинске Србије.
И то им буде мало, па свој скуп претворе у хејтерске оргије с најцрњим и сасвим неувијеним претњама смрћу, ни мање ни више него самом председнику државе Александру Вучићу.
Истовремено се кријући иза назива протеста „Србија против насиља“?
Парадоксално,али, само наизглед! Јер, реч је о људима који су у безумној жељи да се докопају полуга власти потпуно изгубили не само стрпљење, него и сваки осећај за меру. Као и за елементарну људску пристојност, у крајњем. Па су неки од њих врло „сликовито и сочно“ објашњавали шта би требало урадити председнику Вучићу и на који начин га склонити с власти. Пошто су схватили да на демократски начин путем избора то неће моћи, ама баш никако, још задуго.
После оваквих порука, тај њихов списак јалових жудњи за влашћу још им је даљи. Јер је мало вероватно да ће било који пристојан човек стати иза оних који острашћено позивају и призивају на убиство неко људско биће. Те да се против насиља може борити другим насиљем. Уместо планским, добро осмишљеним и одмереним пакетом најхитнијих мера које су државни органи одмах предложили, а неке од њих већ почињу да спроводе.
Верујем и да ће многи од учесника овог иначе сасвим непотребног и исфорсираног скупа, када виде, чују и схвате с каквим су људима шетали у истој колони, остати постиђени, јер су њихове намере да покажу пијетет према жртвама и да пошаљу поруку да нам се слични масакри више никада не понове, најбруталније злоупотребљене.
Осећам најљудскију потребу да се извиним породицама невиних жртава што је њихова трагедија тако монструозно инструментализована.
Заиста, да се више никада не понови“, закључује Биљана Илић Стошић.