Српска православна црква у земљи и расејању и њени верници данас обележавају Видовдан, празник посвећен Светом великомученику кнезу Лазару и свим српским мученицима који су погинули у Боју на Косову 1389. године.
Видовдан или празник сећања на косовску погибију црвено је слово у црквеном календару СПЦ.
Име празника се везује за светог Вида, који је према „Прологу“ владике Николаја Велимировића, пореклом са Сицилије.
Помиње се и као празник старозаветног пророка Амоса – славе српског кнеза Лазара, који је погинуо на тај дан, а у предвечерје празника се са својим велможама причестио у Цркви Самодрежи на Косову.
Према „Прологу“, СПЦ истог дана слави и свог патријарха Јефрема, кога је Сабор изабрао 1375. године и који је „1382. венчао кнеза Лазара за цара“.
За Видовдан се преплићу историја и народни обичаји и веровања оличени у развоју косовског мита упоредо с паганским култовима старог словенског божанства Вида.
Вид је сматран врховним божанством – „Богом над боговима“, а сви други богови тек полубоговима.
Међу Србима и свим Словенима веровало се да је Вид свевидеће божанство, па се Видовдан сматра и празником за очи, односно празником који „отвара очи“.
У порти манастира Грачаница патријарх српски Порфирије данас је на Видовдан служио свету архијерејску литургију и парастос за све погинуле српске хероје од 1389. године.