По српској православној традицији, уочи Васкрса, јаја се фарбају на Велики петак, а етнолози кажу да се јаја могу фарбати од Великог четвртка до Велике суботе.
Домаћице јаја обично боје на Велики петак, различитим техникама, а укућани се њима куцају на дан Васкрса.
Током васкршњих празника јаја се размењују са родбином и пријатељима.
Фарбање и украшавање васкршњих јаја један је од најстаријих хришћанских обичаја.
Симболично значење овог обичаја је представа васкрсења.
Као што је Христос развалио врата смрти и васкрсао, тако и пиле разбија љуску јајета и излази у нови живот.
Домаћице, по традицији, за Васкрс фарбају јаја у луковини, биљкама и травама, воском, бојама за јаја, као и новијим техникама попут декупажа, користе се налепнице, циркони.
Прво обојено јаје је чуваркућа.
Једна од техника је старо и готово заборављено шарање јаја воском.
Претпоставља се да је у 16. веку код балканских, али и словенских народа било најзаступљеније украшавање јаја воском.
Традиционалном обичају фарбања јаја радује се цела породица, а традиција се преноси с колена на колено.
Васкрс окупља породицу и ближње како би са радошћу славили живот.
Овај празник дому доноси радост и подсећа на чудо Христовог васкрсења.
Прво јаје које се офарба у црвену боју – чува се до наредног Васкрса и представља заштитника породице.
Оно се назива чуваркућа.
Црвена боја је симбол радости и васкрсења Христовог због чега се јаја за Васкрс фарбају у ову боју.
Извештава новинар РТК Наташа Радивојевић.