Српска православна црква данас прославља Светог Андреја Првозваног, првог следбеника Христовог.
Свети Андреј Првозвани пострадао је на крсту, због оданости новозаветној вери, а слави се као крсна слава.
Као први Христов апостол назван првозвани, Свети Андреј био је старији брат Светог апостола Петра и ученик Светог Јована Крститеља.
Био је апостол Цариграда и Русије, патрон руског царства и дома Романових.
Јеванђеље је проповедао у Византији и Тракији, у дунавским земљама, а потом у Русији и око Црног мора, у Епиру, Грчкој и Пелопонезу. Ту је и страдао, разапет на косом крсту, док је проповедао хришћанство окупљеном народу и молио се Богу све до смрти.
Делови његових моштију налазе се у Цариграду, Риму, Москви и Грчкој. С обзиром на то да је за живота исцељивао убоге и болесне, његове чудотворне мошти су многима помогле. По крсту на којем је разапет, и данас се коси крст зове Андрејин.
Слави се као крсна слава, због божићњег поста, увек са посном трпезом. Слава је београдске општине Вождовац.
Светог Андреја Првозваног као свог заштитника, прославља и дом Карађорђевића. Породица Карађорђевић, празник обележава од времена Првог српског устанка, а увео га је вожд Карађорђе који се заветовао светом Андреју 1806. године, после ослобођења Београда од турске власти.
Према народним веровањима, Свети Андреј разговара са великим животињама и сматра се њиховим заштитником. С њима разговара, а оне су му покорне.
Према народном веровању, на празник Светог Андреја не треба ићи у лов.
Некада су мечкари славили Андријевдан, верујући да светац кроти медведе као псе, а да светом путује јашући на овој звери. Верује се да на овај дан медведи не чине штету и не дирају људе, те зато тада не ваља ићи у лов на њих.
На данашњи дан ваља јести кукуруз.