Све православне цркве данас обележавају Велику среду која један од најзначајнијих дана у Недељи страдања пред Васкрс, када је јеврејска скупштина Синедрион осудила Исуса Христа на смрт распећем.
У Четворојеванђељу је записано да је вест о васкрсењу Лазаревом „озлобила првосвештенике“ који су Исуса осудили као лажног пророка и лажног спаситеља људског рода.
Велика Среда је стога и дан строгог поста за православне вернике, а они који поштују канон Цркве посте у среду и петак током целе године, у дане изрицања пресуде и смрти Христове.
На Велику среду Црква се молитвено присећа жене грешнице која је миром помазала Исуса Христа у Витинији, у дому Симона губавога, а истовремено се спомиње и Јудино издајство, које се збило након тога.
Богослужење овог дана открива нам силу покајања и љубави, ради којих се сила Божја као уље изобилно излива на све оне који се искрено кају.
У личности покајане жене блуднице видимо пример велике покајне љубави.
У току Страдалне недеље у православним храмовима се обележавају и Велики Четвртак, успомена на Последњу или Тајну Вечеру Исуса Христа и његових ученика, а потом Велики петак и Велика Субота, дани Христовог распећа и смрти.
Круна празновања је Васкрс, који се ове године обележава 5. маја.
Православни Васкрс се слави увек после пролећне равнодневнице и то у прву недељу пуног месеца после јеврејске Пасхе и не зависи од званичних календара – Јулијанског или Грегоријанског, који су прихватиле неке православне цркве.
Према званичним календарима одређују се „непокретни“ празници, док су „покретни“ празници везани за Васкрс, чији је датум условљен „природним календаром“.