Српска православна црква и верници данас обележавају зимске задушнице, у знак сећања на преминуле.
Задушнице се обележавају четири пута годишње, а тога дана верници одлазе у цркву и посећују гробове покојника.
Црквени канон налаже обавезно паљење свеће и изношење жита и вина, док народни обичаји о изношењу хране на гробље нису према црквеним правилима.
Задушнице се увек обележавају суботом, а тога дана посебно се молимо за душу умрлих.
На дан задушница иде се у цркву, где се служи Света архијерејска литургија и парастос, а верници доносе жито у коме стоји упаљена свећа за покој душе преминулих.
На задушнице се не пале свеће за здравље и напредак породице.
Народни обичај је да се на дан задушница на гробове предака износи обиље хране.
Верници у сеоским, али и градским срединама, поштују овај побичај, док црква позива на умереност и препоручује да се храна даје сиромашним људима.
У српском народу постоји много различитих обичаја који се обављају на дан задушница.
Најучесталији су да се у раним јутарњим сатима оде на гробље или у цркву.
Верује се да свеће које се пале представљају симбол светлости Христове којом се обасјава душа покојника.
Неизоставни су и жито и вино, а изношење на гробље хране и пића који често заврше у кантама за отпатке део су наше нарави који би требало искоренити.
Извештава новинарка РТК Катарина Мировић.