Поводом пола века од смрти једног од наших највећих уметника Петра Лубарде, Музеј 21. октобар позива све грађане да бесплатно обиђу његов легат, циклус слика „Крагујевац 1941“, као и сталну музејску поставку.
Петар Лубарда је рођен 27. јула 1907. године у малом, каменитом селу Љуботињу, близу Цетиња. Био је један од ретких стваралаца са овог поднебља који је стекао интернационалну славу. Говорио је: „И, тек онда када један умјетник успије да постане општи прилог у развоју умјетности, онда је он de facto и националан.“ Уметничку школу у Београду уписује 1925. године. У Паризу је боравио од 1926. до 1932. године и од 1938. до 1940. године. У међуратном периоду излагао, поред Париза, у Риму, Београду и Хагу. Рат проводи у заробљеништву у логору Шталаг 17б у Кремсу, Аустрија. Од 1947. до 1950. године борави на Цетињу, а од 1950. године до смрти живи и ради у Београду. У мају 1951. године приређује самосталну изложбу у галерији УЛУС-а која је била прекретница у целокупној послертаној уметности код нас. Добио је низ награда и признања: Grand prix на I интернационалниј изложби у Паризу (1937), I награда на Интернационалној изложби у Хагу (1939), Grand prix на Бијеналу у Сао Паоулу (1953), I награда на III бијеналу у Токију (1955), годишњу Гугенхајмову награду (1956), награду Уметничког удружења “Рабиндранат Тагора“, Калкута (1970), Хердерова награда (1973). Током педесетих и шездесетих година 20. века излагао је у најпрестижнијим галеријама света. Био је редовни члан САНУ. Преминуо је 13. фебруара 1974. године у Београду. У вредној уметничкој збирци музеја „21. октобар“ посебно место припада његовом изузетном делу, циклусу слика Крагујевац 1941, који се налази и у оквиру сталне музејске поставке као поклон великог уметника1969. Године Спомен-парку. Лубарда је уз циклус оставио тестамент са јединим захтевом – да дела никада не напуштају град.Од отварања Музеја 1976. године, постао је део сталне поставке. Збирка се састоји од 27 сликанасталих су између 1966. и 1968. године. Различитих су формата, од малог до монументалног, рађене употребом неуобичајених везива, махом индустријских: винилских и алкидних смола, нитро везива, акрилика. Циклусом Лубарда је посебно нагласио идеју о драми и трагедији, али и несаломивости живота упркос смрти и разарању. Јасним асоцијацијама и симболима неосетно преклапа две трагедије рата, личну, сопствена тешка искуства излогора Кремс и колективну, стрељање више хиљада цивила Крагујевца и истовремено обе подиже на безвремене слојеве. По њему: „Свака трагедија је људска и нема локално обележје”. Лајтмотив циклуса били су Његошеви стихови из „Горског вјенца”: „На гробљу ће изнићи цвијеће за далеко неко поколење.”Особеност дела је што свака од 26 мањих слика представља неку врсту скице и припреме за велико платно Доста крви, доста убијања, а истовремено се већина њих могу посматрати и као заокружена, целовита дела које шаљу снажне поруке. Током 13. фебруара, као и празника Дана државности, 15. и 16. фебруара посетиоци ће моћи бесплатно да обиђу Музеј „21. октобар“, јер је 15. фебруар и дан музеја. Отворен је на тај дан 1976. године.