Примирјем потписаним пре 106 година, 11. новембра 1918. код варошице Компијењ, у Француској, обустављене су борбе у Првом светском рату између земаља Антанте и Немачке, а Даном примирја у свету се обележава и завршетак најразорнијег рата који је историја до тада забележила.
Фердинанд Фош, маршал Француске, заповедник савезничких снага на Западном фронту и Матијас Ерцбергер, који је предводио немачку делегацију, потписали су тада примирје у железничком вагону, у шуми код Компијења.
Примирје је потписано у 5.45, а ступало је на снагу у 11.00 часова, 11. новембра 1918. године.
Историчари сматрају да је овај датум изузетно значајан, јер су престале војне операције и страдање цивила и војника.
Процењује се да је у Првом светском рату погинуло више од 17 милиона људи. Непуних десет милиона биле су војне жртве, а остало цивили.
Иако је у овом рату Србија остварила највећу победу у историји у Колубарској бици, наша земља је изгубила око милион и двеста хиљада људи односно 28 одсто становника, од тога 60 одсто мушке популације.
Дан примирја се код нас обележава од 2012. године, док га многе државе, попут Велике Британије, Белгије, Француске обележавају и раније.
Симбол Дана примирја у Србији је Наталијина рамонда.
Реч је о цвету који је угрожена врста и који расте на истоку Србије, на Кајмакчалану, где су се током Првог светског рата водиле жестоке борбе између српске и бугарске војске непосредно пре пробоја Солунског фронта.
Биљку је 1884. године открио доктор Сава Петровић, дворски лекар краља Милана Обреновића.
Заједно са Јосифом Панчићем описао је ову врсту и дао јој име по жени краља Милана Обреновића, краљици Наталији.
Симбол је победе српске војске у оквиру савезничких формација у Великом рату.
У Србији се амблем тог празника, који се носи на реверу, састоји од две зелено-црне траке које асоцирају на ленту албанске споменице и које окружују љубичасти цвет, Наталијину рамонду.
Дан примирја у Првом светском рату је у Србији државни празник и обележава се нерадно.
Извештава новинар РТК Нина Бајић.