Градоначелник Никола Дашић обратио се јавности саопштењем које интегрално преносимо:
„Дубоко сам разочаран многим поступцима, тешким речима и конструкцијом потпуних неистина које примећујем последњих дана. Не личи то на Крагујевац у коме сам одрастао.
Разочаран сам медијима. Медији су некад трагали за истином и био је то тежак истраживачки посао.
Данас је довољно написати било шта, без икакве провере, док год то служи наративу који је потребно инсталирати својој бази читалаца.
Данас тако читам да су у Крагујевцу отказани концерти Калема и Данице Црногорчевић по налогу централне власти.
Први је суштински нетачан јер је лако проверити зашто у Дечијем позоришту није изводљиво да се одржи наступ дуа Калем.
Дечије позориште има проблем са грејањем.
Тачније грејања нема због квара на инсталацијама и тај проблем није могуће отклонити у потребном року до жељеног датума за одржавање концерта.
Знају то сви запослени у позоришту. И глумци и управа. Само их треба питати.
Други је тек и фактички нетачан. Даници Црногорчевић није отказан концерт ни на Шумадија сајму, ни у Хали језеро. Потпуна неистина, најблаже речено.
Не може се отказати нешто што није ни било заказано. Не постоји ни један уговор, нити било какав папир о закупу предметних простора.
Не разумем заиста, како се може заказати наступ без потписаног уговора о закупу простора у коме ће се тај наступ одржати.
Разочаран сам и потпуном политичком злоупотребом сваке несреће која се догоди.
Вероватно се оне нигде не дешавају на свету, па смо ми измислили ту реч.
Наравно да за сваки инцидент мора бити утврђена одговорност, и биће утврђена од надлежних органа, па онда ако се утврди да има било какве везе са радом локалних органа тада и треба осути паљбу по одговорним лицима у тим органима.
Последњи такав случај је обраћање једног од локалних опозиционих (волео би тако да га виде) лидера.
Град каже ћути на обрушавање земљишта на нелегалном градилишту испод Центара изврсности.
Довољно је само погледати моју последњу објаву по том питању и све ће бити јасно, а да не говорим о изјавама свих надлежних органа.
Да ли треба да се сликам као што то он ради док обилазим локацију на којој је дошло до обрушавања или да снимам свој разговор са представником станара суседног објекта?!?
Од неких ствари се једноставно не прави маркетинг и мислим да је то део кућног васпитања.
Разочаран сам и поступцима локалних тзв „Зборова“, шта год то било, а верујте ми то су прерушени локални политиканти који због своје репутације не смеју да се јавно појаве именом и презименом.
Како им не иде најбоље са искоришћавањем студентских протеста ангажовали су сву своју машинерију не би ли у обичним људима пробудилли страх.
Страх је потребно проширити друштвеним мрежама како наводно напредњачка власт покушава своје грађане да замени „увезеним“. Необјашњиво стање свести.
У овом тренутку се шири стравична мржња (из страха природно долази мржња) према страним радницима који долазе у земљу.
Да будем потпуно јасан – да ли знате зашто ти страни радници долазе у наш град? Долазе зато што је у Крагујевцу више немогуће наћи оног ко ће да ради на тежим пословима.
Нико се живи не јавља за рад у фабрикама. Нико се не одазива на позив за посао у градској чистоћи.
Хајде рецимо да протерамо стране раднике, а онда сами да носимо своје смеће и отпад на депонију.
Фабрике које смо са муком отварали да затварамо као пре 2012-е.
Успут, месечна зарада у градској чистоћи је између 85 и 90 хиљада динара за посао који не захтева ни средње ни основно образовање.
Највеће разочарење је гнусна конструкција коју по мрежама ових дана активно пласирају ти тзв „Зборови“, да је у Виноградима силована девојчица од стране држављанина друге земље који је дошао овде да ради.
Потпуна и бестидна лаж. Једноставно то се није десило. Тачније, до овог тренутка ни један страни држављанин на привременом боравку у Крагујевцу није приредио никакав инцидент.
Полиција врши детаљну проверу сваког страног држављанина који аплицира за радну дозволу.
Али зато ширењем своје мржње тзв „Зборови“ су успели да испровоцирају инцидент са наше стране.
Наиме, јуче је група острашћених младића са капуљачама, напала јајима и моткама два страна радника у Станову.
Та два радника ни на који начин нису провоцирали било кога. Брука!
Да ли су тако у Немачкој (или било где на западу) дочекивали наше рођаке који су од 45-е на овамо емигрирали.
Крагујевчани никад нису били дивљаци и то пишем као човек чије се двориште граничи са двориштем друге куће у којој су смештени страни држављани на привременом раду у Крагујевцу.
И ови код мене су уплашени. Видим како спуштених глава у групицама иду до поште или продавнице.
Не кажем да се међу њима с временом неће наћи нека будала, али имамо их и ми за извоз.
То су ствари за полицију и не сумњам да ће се она тиме одговорно бавити.
Освестимо се. Немојмо да падне крв на улицама, а онда као у Подгорици да се испостави да је нож ипак био у рукама домаћих, а не ових придошлих.
А ти зборови, блокадери, демостранти, пленумаши…
Све су то исти људи без лица и имена склони томе да мењају теме како им се претходна истроши.
Прво су нас плашили Београдом на води, па микро електранама, па литијумом, па кривили за дело девијантног мозга у Рибникару, за надстрешницу, а сада за некакву замену становништва.
И све то упорно прижељкујући неку нову несрећу не би ли се сви међусобно завадили. Немојте, није то Крагујевац никада био.“