Село Десимировац, од Крагујевца удаљено десетак километара једно је од већих села Шумадије. Има око две хиљаде становника.
У центру села налазе се: сеоска црква, осморазредна школа, амбуланта, пошта, Дом културе, апотека.
У селу је основано неколико пољопривредних удружења а велики број домаћинстава бави се различитим видовима пољопривредне производње.
У емисији Шумадијски праг која је на нашем програму у недељу после вести у 12 часова говоримо о животној свакодневници људи који живе у овом шумадијском месту.
Домаћинство Драгана Вујадиновића из Десимировца поседује 11 хектара ораница а још 15 хектара обрадивих површина ради под закуп.
Ова вишечлана породица сеје готово све ратарске културе и сточну храну а у домаћинству има и богат сточни фонд.
Најисплативији вид производње, наводе Вујадиновићи је предаја млека на прераду а осим крупне стоке у стајама овог домаћинства су и свиње и овце.
Тренутно је добра цена јагњади, за килограм живе ваге младе јагњетине сточари добијају 250 динара.
Пољопривредници који се баве воћарством наводе да је већина поседа у селу категорисана као земљиште прве класе.
У воћњацима успевају културе које се махом гаје у Шумадији шљиве које доминирају, јабуке, брескве, крушке виљамовке а одскоро има и засада боровница, купина и трешања.
Ипак, приликом провере киселости земљишта утврђено је да је земља кисела па је било потребно додати одређене препарате како би се та киселост одстранила.
Када је реч о живинарству неколико домаћинстава из Десимировца остварује приход у овој пољопривредној производњи.
Некада, док смо живели у Југославији имали смо производњу приплодних јата а сада се живинари из Србије сналазе сами па репродуктивна јата увозе углавном из Мађарске и Холандије и још неколико земаља Европе.
У Десимировцу као и многим селима Шумадије пољопривредници су углавном наслоњени на сваштарење у пољопривреди. То је кажу, најбољи начин да се оствари приход.
Доласком пролећа имаће пуне руке посла а субвенције које најављује Министарство пољопривреде условиће бројне повољности за њих.
Оно што је најважније је спречити одлив становништва из руралних крајева у оближње градове.
Судећи по броју становника у Десимировцу којих је око две хиљаде, рад осморазредне школе и близина града Крагујевца указују да да ово село неће делити судбину изумирања сеоских средина која је у великој мери присутна у Србији.
Извештава новинарка РТК Катарина Мировић.