Дисконтинуитет хришћанске религије највећи проблем у схватању вере код Срба

Прослава Ускрса, поштовање вере у српском народу има дугу традицију, али није увек и све време текла складно.

Томе је највише допринела чињеница да било дисконтинуитета у слободном изражавању религије, због дугог периода турске владавине, потом ратова и полувековног периода комунизма.

Историја Српске православне цркве и православног хришћанства међу Србима, започиње њиховим покрштавањем у раздобљу од 7. до 9. века.

Најважнија прекретница у историји догодила се 1219. године, када је црква у Србији постала аутокефална.

Од тог догађаја дели нас 8 векова, али како се испоставило, он ће коренито одредити формирање наше колективне етничке свести и развој образовања и културе.

Хришћанску веру у Србији најпре су примале властелинске породице, а потом народ.

Свети Сава, са величанственом и непоновљивом духовном снагом, дипломатским тактом творац је не само цркве као институције, већ и уздизања једног малог народа, које ће потрајти осам векова.

Црква коју је он створио сведочиће успонима и падовима многих држава, па и своје, бурним вековима прожетим ратовима.

Све време, свих осамсто година, црква ће бити ослонац становништву.

У периоду када је Османски освајач владао на овим просторима, свештенство је делило судбину сународника и страдало, али су некако заједно и опстали.

При том, све време градила се култура једног европског народа.

Али највећи проблем у односу према хришћанској религији код српског народа је тај што постоје прекиди у слободном изражавању вере.

Као и остали православни хришћани, Срби имају јако укорењене обичаје, од којих су многи понети још од паганског доба до данас.
Највише су видљиви у култу мртвих на гробљима.

Ипак, савремени верник оптерећен жељом да поштује традицију али и правила материјалног друштва често одлута у неумерне прославе верских празника.

Извештава новинарка РТК Слађана Обрадовић Чукарић.

*Преузимање текста или дела текста дозвољено је само уз навођење извора. Фотографије, аудио и видео материјал, као и њихови делови (скриншот и сл.), уколико није другачије означено, су власништво ПД Радио телевизија Крагујевац доо и њихово преузимање је могуће само уз сагласност аутора.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *