Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић изјавила је данас у Санкт Петербургу да Србија и Русија остају поуздани партнери у енергетском сектору и да верује да ће се у дијалогу пронаћи модел сарадње који ће у датим условима бити у најбољем интересу обе стране.
Министарка је учествујући на панелу у оквиру Међународног економског форума у Санкт Петербургу, заједно са замеником председника Владе Руске Федерације Александром Новаком, министром енергетике Краљевине Саудијске Арабије принцом Абдулазизом бин Салманом Ал Саудом, министром нафте и минералних ресурса Египата Каримом Бадавијем, председником Управног одбора компаније Гаспром њефт Александром Дјуковом, представницима Организације земаља извозница нафте и Форума земаља извозница гаса, рекла да Србија и Русија имају дугогодишње партнерство у енергетском сектору.
„Снабдевање гасом по конкурентним ценама допринело је расту наше економије у последњој деценији и допринело да избегнемо нагли раст цена енергената и смањење конкурентности, као неке друге земље у Европи.
Свесни смо да се енергетика користи као средство у геополитичким сукобима, али ћемо наставити да чинимо све што можемо да повећамо енергетску безбедност Србије, побољшамо инфраструктурне везе са суседима и одржимо односе са традиционалним пријатељима“, навела је министарка.
Србија је, како је навела, захвална на подршци Русије у тешким временима, када је стабилност снабдевања била кључна као током периода енергетске кризе 2022. године, саопштило је министарство.
Говорећи о изазовима услед рата на Блиском истоку, Ђедовић Хандановић је рекла да се Србија као земља без излаза на море, кандидат за ЕУ и једина из Европе која није увела санкције Русији, изложена великим притисцима, а поготову након увођења америчких санкција Гаспром њефту.
„Енергетска безбедност малих земаља као што је Србија углавном се заснива на нашој способности да се прилагодимо и омогућимо већу флексибилност и диверсификацију.
Покренули смо и нови инвестициони циклус и у оквиру плана Србија 2035. планирамо улагања у енергетски сектор вредна 14,4 милијарде евра.
Највећи део инвестиција биће усмерен на нове капацитете за производњу електричне енергије, око 6,5 милијарди евра за реверзибилне хидроелектране, гасне електране и нове капацитете обновљивих извора енергије.
Покренули смо и развој српског нуклеарног програма за шта ће бити опредељен велики део ових улагања“, рекла је министарка.
Према њеним речима природни гас ће наставити да има значајну улогу у енергетском сектору у наредним деценијама.
„У будућности ћемо се ослањати на гасне електране, као и на развој нуклеарне енергије, како бисмо обезбедили довољне количине електричне енергије. Обновљивим изворима енергије неопходна је базна енергија, као и балансирање.
Живимо у ери електрификације, а раст потрошње додатно убрзавају нове технологије и вештачка интелигенција“, рекла је Ђедовић Хандановић.
Као приоритет Србије навела је сигурност нафтног сектора, стабилно снабдевање и континуитет производње и рада рафинерије.
„Надамо се проналажењу дугорочног решења и настављамо да водимо активан дијалог са партнерима“, поручила је министарка.
На маргинама Међународног економског форума у Санкт Петербургу Ђедовић Хандановић разговарала је са замеником министра енергетике Руске Федерације Павелом Сорокином о сарадњи две земље у енергетском сектору и проналажењу одрживог и дугорочног решења за Нафтну индустрију Србије.