Научно-истраживачким организацијама у Србији које су учествовале у јавном позиву за финансирање пројекта у оквиру Програма формирања и развоја иновационих инкубатора данас су у Влади Србије додељени уговори.
Укупно је додељено 14 уговора представницима НИО у Србији, од којих су осам из Београда, и по једна организација из Новог Сада, Лесковца, Краљева, Ниша, Чачка и Крагујевца.
За ову намену факултетима, универзитетима и институтима у Србији је обезбеђено укупно 60 милиона динара.
Уговоре је представницима НИО уручила министарка науке технолошког развоја и иновација Јелена Беговић.
Средства за формирање и развој иновационих инкубатора су добили и институт Биосенс у Новом Саду, Машински и Технолошки факултети из Ниша, Универзитет у Крагујевцу, Факултет за машинство и грађевинарство у Краљеву и Факултет техничких наука у Чачку.
Министарка Беговић је, након уручења уговора, казала да се у Србији јако дуго ради на развоју модела да се појачају активности у оквиру факултета, односно научних института, како би добили повећани број старт-ап компанија.
Она је навела да је Србија у претходном периоду доста урадила на развоју иновационе делатности односно трансферу технологија, наглашавајући да један од битних елемената тог система представљају научно-технолошки паркови (НТП), којих тренутно има четири у земљи и у чију је изградњу и инфраструктуру до сада уложено скоро 55 милиона евра.
„Добар знак је да су постојећи НТП већ презасићени компанијама и да им је потребно проширење, тако да смо у септембру ове године већ расписали конкурс за проширење тих паркова у Нишу и Чачку, а градиће се и нови у Крушевцу. Проширење и НТП Београд и Нови Сад значи да нам стартап заједница расте“, казала је она.
Према њеним речима, циљ министарства је да се умреже сви елементи и да се дође до најудаљенијег научника и инноватора и да им се пружи један екосистем који ће им помоћи да развијају своје идеје.
„Зато смо ове године отворили и програм подизања капацитета регионалних иновационих стартап центара јер смо схватили, с обзиром да се они налазе у срединама где нема универзитета и научних института да морамо да их повежемо са инфраструктуром која постоји данас у Србији, а то су НТП.
То је сад једна озбиљна мрежа и ти стартап и иновациони центри добиће и менторску подршку, а то значи шансу да и идеје из мањих средина заврше на крају на нађем или неком међународном тржишту“, нагласила је министарка.
Беговићева је прецизирала да је у оквиру тога подржано 23 регионална центра.
Она је навела и да је Фонд за иновациону делатност главни извор финансирања иновативних активности, подсећајући да је од 2011. скоро 80 милиона евра прошло кроз овај фонд као механизам помоћи развоју иновативне делатности.
Јелена Беговић је нагласила да Србија има квалитетну науку, што се огледа и у податку да је Београдски универзитет између 300. и 400. позиције на шангајској листи, али и по продукцији и квалитету публикација где ми можемо се рангирамо између 100. и 200. места.
„Нама фали трансфер технологије. Ми морамо да научимо да препознамо добру идеју, али и људе који имају тај предузетнички дух и да им дамо подршку, да их задржимо код нас.
Морамо да направимо неку нашу мрежу и да све ове потенцијале које имамо у научној заједници, а заиста је имамо, искористимо на најбољи могући начин и за развој економије, друштва, као и технолошки напредак читаве Србије“, нагласила је она.
Беговићева је навела и податак да Србија има 19.766 истраживача и 68 НИО, а то је како је нагласила довољна критична маса и да ће уколико се умреже са свим сегментима иновационе делатности које постоје у Србији,резултат јако брзо доћи.
„Велика је одговорност на директорима, деканима и менаџменту института, односно факултета који су сада добили прилику.
Уколико они то спроведу у својој научној истраживачкој организацији, иако није лако, верујем да ћемо моћи да направимо централне тачке око којих ћемо се окупљати и у некој следећој фази, можда и правити веће центре од појединачних центара како би младим генерацијама које имају много развијен предузетнички дух дали ту шансу од самог почетка да нађу своје место у овом систему“, додала је она.
Продекан за научно-истраживачки рад факултета за машинство и гражевинарство у Краљеву Милан Бижић казао је да је овај пројект о финансирању иновационих инкубатора веома значајан за факултет у Краљеву који је релативно мали, али има значајне научно-истраживачке резултате.
„Овај пројект изузетно је значајан и за сам град Краљево, који до сада није имао институцију из области иновационих екосистема.
Краљево свакако то заслужује и надам се да је овај пројект само почетак, односно увод у даљи развој ове области у самом граду“, нагласио је он.
Бижић је истакао и да очекује да ће се кроз формирање овог иновационог инкубатора на факултету у Краљеву, али и уз још низ других услова на којима треба озбиљно радити, дати један значајан допринос спречавању одлазака радне снаге из Краљева