Готово 60 процената ромских породица које су учествовале у истраживању спроведеном у Крагујевцу користиле су азил у земљама Европске уније.
Близу 90 одсто испитаника одлазило је породично, а најинтересантнија земља ЕУ за азил била је Немачка, показује анализа истраживања о социјално-економском положају повратника у оквиру пројекта „На заједничком путу ка одрживом развоју“.
Први корак у друштву са високим степеном емиграције је препознавање повратника као осетљиве категорије и пружање адекватне подршке.
Програм „На заједничком путу ка одрживом развоју“ реализује Удружење грађана „Рома центар“, уз финансијску подршку Комесаријата за избеглице и мигранте.
У две трећине испитиваних ромских породица у Крагујевцу живи више генерација и сви поседују документа.
За готово четвртину испитаника социјална помоћ је високо рангирана у структури прихода, а нешто више од четвртине испитиваних грађана чине запослени.
Већина учесника испитивања није власник стамбеног објекта, само 10% је легализовало кућу или стан, у процесу легализације је 28%, а око 48% њих живи код родитеља.
Највише испитаника – 34% живи у простору до 50 квадрата, а 61% њих сматра да су услови становања добри.
Анализа је урађена на основу истраживања спроведеног у јулу и августу на територији Крагујевца у коме је учествовало 100 пoродица.
Циљ пројекта је информисаност, унапређење приступа повратницима о правима и услугама у области социјалне заштите и повећање сензибилности локалне заједнице, уз прихватање повратника као једнаких и равноправних чланова друштва.
Локална самоуправа сваке године у буџету планира 10% средстава свих пројеката и програма које подржава Комесаријат за интерно расељена лица.
Град Крагујевац је имао више од 11 хиљада интерно расељених, избеглих и грађана у стању реадмисије, али је успео да затвори колективне смештаје.
Број грађана у стању реадмисије је нешто мањи последњих година – у просеку их је од 30 до 50 породица годишње, по Споразуму о реадмисији.
Извештава новинарка РТК Нина Бајић.
