Међународни дан људских права обележава се данас. Генерална скупштина Уједињених нација прогласила је 10. децембар за Дан људских права.
Људска права стичу се рођењем и она су неотуђива и недељива.
Својствена су свим људима без обзира на држављанство, пребивалиште, пол, национално и верско опредељење, боју коже, језик или било који други статус, наводи се у Декларацији Уједињених нација.
Истраживали смо шта о људским правима знају грађани Крагујевца.
Иако је претходних година дошло до видног напретка у остваривању људских права – поготово жена, заштити и промоцији права маргинализованих група, права на заштиту приватног живота породице, кандидовање на изборима и уверење о вероисповести, потребно је још много тога урадити на глобалном, али и на локалном нивоу.
Грађани углавном не желе да коментаришу шта су љуска права, а мали број Крагујевчана је информисан која прва има сваки грађанин.
Млађи су боље информисани од старијих, али су информације које они поседују штуре и недовољне.
У време пандедемије корона вируса, глобално се расправља о томе да ли су људска права угрожена и на који начин, наводи социолог Лела Вујошевић.
Када се говори о људским правима највише се потенцира право на рад које представља велики проблем свуда у свету, посебно у време пандемије корона вируса.
Остраривање бројних људских права односи се и на еколошке теме које су у последњих неколико деценија веома актуелне.
Тумачење људских права мењало се током различитих временских раздобља, друштвених уређења и историјских прилика.
Током еволуције друштва, у остваривању људских права најважније је било остварити грађанска права и политичку опредељеност.
Касније се доста говорило о економским и социјалним правима, тврде социолози, а последњих година најактуелнија прича на глобалном нивоу која је изазов за све државе и институције је право на здрав начин живота и очување здраве животне средине, јер је то универзално људско право за све грађане света.
Извештава новинарка РТК Катарина Мировић.