Пољопривредна газдинства могу да очекују до краја године, расписивање првог јавног позива за бесповратна средства ЕУ за пољопривреду – ИПАРД.
Крајем новембра најављен је и долазак генералног тима за пољопривреду и рурални развој који ће дати коначну оцену нашој Управи за аграрна плаћања, да ли испуњава европске стандаде како би наши пољопривредни производјачи могли да приступе ИПАРД фонду.
Грантови из ИПАРД програма донеце директну корист српским пољопривредницима, привредним друштвима и руралним заједницама.
За ИПАРД у Србији издвојено је 175 милиона евра за период од 2014. до 2020. године, а процењује се да ће ова бесповратна помоћ довести до укупне инвестиције у пољопривреду од око 400 милиона евра.
У зависности од врсте инвестиције за чије финансирање тражи средства пољопривредник треба да пружи доказ од праву својине или закупа над земљом, доказ идентитета али и бизнис план у случају изградње или реконструкције објекта.
Програм ИПАРД обухвата више мера као што су инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава, за микро, мала и средња предузећа за прераду меса, млека и воћа.
Ту су инвестиције за стицање дохотка пољопривредних газдинстава и истовремено се односе за развој самог руралног подручја и развој туризма.
Постоје општи критеријуми које пољопривредни произвођач мора да испуни уколико буде желео да конкурише за бесповратна средства из ИПАРД програма.
Да би ушао у процес одобравања пројекта, потребно је да се преда бизнис план за инвестиције које премашују износ од 50 хиљада евра, док је за остале инвестиције потребан поједностављен бизнис план.
Реализација инвестиције почиње након одобрења пројекта, а минималан рок трајања је пет година.
У том периоду пољопривредник нема право да отудји инвестицију, јер је у супротном дужан да врати сва средства.
Извештава новинарка РТК Зорица Савић Ранковић.