Кнез Михаило Обреновић постао је један од симболичких врхова наше новије националне историје.
Обликовање својеврсне митске слике кнеза Михаила почело је одмах након његовог убиства 1868. године, а мит о страдалом просвећеном кнезу постаје заједнички елемент националне државотворне идеје, елемент народног јединства, истакао је државни секретар у Министарству културе, Миодраг Ивановић, на свечаности поводом јубилеја – два века од рођења Кнеза Михаила у Крагујевцу.
На платоу испред Амиџиног конака изведен је игроказ “Запис Михаила књаза”.
Кнез Михаило Обреновић је као мало који владар и пре и после њега био окренут култури и уметности, готово исто онолико колико и државним пословима.
Истраживачи су рекли да бисмо кнежеву везу са уметношћу могли одредити и тројако: меценство, лично стваралаштво и као инспирацију за многе ауторе и уметнике.
И управо због тога, и након два века, његов лик стоји високо у пантеону српског историјског сећања, стално присустан, подстичући нас да будемо просвећенији, образованији и наклоњенији уметности и култури, посвећенији развоју Србије. Срећни и поносни на то што овај, већ два века дубок корен, и данас доноси плодове и у Крагујевцу и у Шумадији и у целој Србији, казао је Миодраг Ивановић, државни секретар у Министарству културе.
Превазилажењем временског јаза кроз бројне културне и уметничке програмеу Крагујевцу је оживљен не само дух владара који је својим делањем променио културолошку слику Србије XIX века, већ и људи из његовог окружења који су такође обележили једно раздобље.
У Данима које смо означили његовим, подсетили смо се кнеза Михаила који је препознао потребу српског народа за просвећеношћу, те је као просвећени апсолутиста своје деловање усмерио на модернизацију Србије по угледу на Европу и то на темељима личног искуства, стеченог у европским престоницама.
Испред Амиџиног конака изведен је драмско-сценски приказ “Запис Михаила књаза”, у организацији Народног музеја Шумадије и Музичког центра, под покровитељством града.
По тексту Владимира Ђорђевића и у режији Младена Кнежевића играли су глумци Књажевско-српског театра, а у програму су учествовали и градски хор Лицеум под диригентском палицом Катарине Станковић, секстет Градског камерног оркестра Шлезингер и Центар за неговање традиционалне културе Абрашевић.
Извештава новинарка РТК Нина Бајић.