Традиционално, и овог 21. октобра, крај хумке стрељаним ђацима и професорима у Шумарицама, одржан је молебан, а затим и Велики школски час.
Полагање венаца, крај Споменика стрељаним ђацима и професорима означило је почетак 50. антиратне манифестације у Крагујевцу којој су присуствовали представници министарстава, дипломатског кора, Шумадијског управног округа, локалне самоуправе, Универзитета.
Први пут у Шумарицама одата је пошта цивилним жртвама без присуства грађана, односно публике, ђака и екскурзија.
Централна манифестација обележена је драмом „Изрешетане душе“ Венка Андоновског.
Молитва за пострадале недужне цивиле окупила је крај Споменика стрељаним ђацима и професорима у Шумарицама представнике министарстава Владе Републике Србије – просвете, рада, културе и инфромисања, челнике града, амбасадоре.
Уз примену епидемиолошких мера, у Шумарицама комеморативну антиратну манифестацију Велики школски час обележило је први пут одсуство публике, ђака, гостију.
Одржан је молебан и положени венаци. Први венац, традиционално, су положили ученици школе из које су страдали гимназијалци пре 79 година.
Венце су положили представници амбасада, округа и града.
У измењеним околностима, између Ердоглијског и Сушичког потока први пут се на 21. октобар нису сливале реке Крагујевчана, потомака страдалих. Изведену драму „Изрешетане душе“ грађани су могли да виде у преносима.
Колико је била велика размера крагујевачке трагедије за то време потврђује и податак да су недужне крагујевачке жртве остале симбол антиратних порука са брдовитог Балкана.
Овај дан од пре 8 година обележава се као државни празник – Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату, док је раније и Архијерејски сабор прогласио жртве стрељања за свете новомученике крагујевачке.
Извештава новинарка РТК Слађана Обрадовић Чукарић.