Српска православна црква данас прославља Воздвижење (подизање) Часног крста, празник који је у народу познат као јесењи Крстовдан, успомену на дан када је царица Јелена, мајка цара Константина, пронашла Часни крст на којем је Исус Христос распет на Голготи.
Крстовдан се обележава као црвено слово у календару и верници тај дан посте, а многи једу само хлеб и грожђе.
Српски народ препознаје значај овог поста и зато је у народу укорењена изрека „Ко се крстом крсти, за Крстовдан пости“.
Крстовдан је велики празник који се слави два пута годишње, јесењи 27. септембра и зимски 18. јануара.
По народном веровању, ако је на Крстовдан облачно, зима ће бити богата снегом, а ако нема падавина, наредна година биће сушна.
На јесењи Крстовдан бере се и посвећује босиљак јер се верује да има моћ да однесе негативну енергију.
Док за многе друге празнике који су обележени црвеним словом важи да не треба сређивати кућу, усисавати и радити друге сличне послове, на Крстовдан је обрнуто.
На тај дан је добро средити кућу и тако је припремити за зиму.