Прошле су 44 године, од смрти Јосипа Броза Тита, који се на челу Југославије налазио пуних 35 година.
Умро је 4. маја 1980. године, у Љубљани, неколико дана пре него што би напунио 88 година.
Неприкосновеног лидера социјалистичке Југославије данас се углавном сећају по времену вишедеценијског мира, релативне стабилности и континуираног постепеног успона.
Упамћен је такође као лидер покрета отпора у окупираној Југославији током Другог светскога рата.
Био је то, по готово неподељеној оцени у историографији, најјачи и најуспешнији покрет отпора у окупираној Европи.
Јосип Броз Тито рођен је у Кумровцу, у Загорју, на самој граници Хрватске са Штајерском, маја 1892. Отац Фрања је био Хрват, мајка Марија Словенка.
У време док је био шеф југословенске државе, као његов рођендан обележаван је 25. мај, као својеврсни државни празник, у складу са свеприсутним култом личности.
Дан младости, како је називан 25. мај, прослављан је низом манифестација, чији је врхунац био велики слет одржаван у вечерњим часовима, тог дана на стадиону ЈНА, када му је додељивана штафета младости.
Овоме је претходило вишемесечно кружење штафете, или претходно штафета, кроз све крајеве тадашње Федеративне Народне Републике Југославије, односно од 1963, Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.