Иако је друга година искуства онлајн наставе, велики број родитеља, посебно у мањим срединама, не умеју да „уђу“ у еДневник и благовремено испрате активност свог детета на часовима.
Након примедбе одељенског старешине о неукључивању детета у онлајн наставу, родитељи су принуђени да промене стратегије у васпитању.
Термин „одговорност“ важи за све – и за децу и за наставнике и за родитеље.
Како настава није редовна него онлајн, препорука је да родитељи буду информисани и да прате колико су деца укључена у процес наставе.
Свакодневно са децом треба разговарати о дневним и недељним активностима које их очекују – попут термина усменог одговарања, писмених и контролних вежби, тестова, термина Гугл мит-а, како напредују у усвајању градива и да ли им је потребна подршка у учењу.
Битно је дефинисати краткорочне и дугорочне циљеве које ће постизати корак по корак.
Поред сваке планиране активности требало би убележити да ли је реализована, што представља самопроцену личне одговорности.
Не треба спочитавати и стално критиковати децу уколико нису одговорили на школске захтеве јер може да дође до контраефекта и губитка мотивације.
Неопходно је да родитељи похвале дете за све ствари које је у стању да добро уради.
Подижите његово самопоуздање и ментално га припремајте за будуће изазове а самим тим ће доћи и до повећања нивоа одговорности према школским обавезама.
Извештава новинарка РТК Милица Раденковић.